Proveriti pre objavljivanja!

Poštovani premijeri i kolege.

Želim da se zahvalim predsedavajućem Zvizdiću, koji je prihvatio da Sarajevo bude domaćin današnjeg događaja. Zahvaljujem vam se na ovome, Denise.

Ovaj prvi sastanak premijera iz regiona koji se održava na području samog Zapadnog Balkana je simbol koji nam treba u ovom trenutku. Bilo bi dobro da se nakon Trsta na Zapadnom Balkanu održi još samita.

Prvobitna ideja današnjeg sastanka je bila da bude održan na nivou premijera negde na pola puta između samita u Parizu i Trstu kako bismo održali kontinuitet plana rada dogovorenog u okviru berlinskog procesa. Da razgovaramo o povezivanju i drugim vidovima saradnje. Da razgovaramo o book dokle smo stigli sa ispunjavanjem preuzetih obaveza.

Naš današnji sastanak, međutim, treba da ostvari više rezultata. Sastajemo se u trenutku kada nekoliko zemalja u regionu prolazi kroz teške unutrašnje političke krize koje ponekad mogu odvesti u ozbiljne etničke tenzije. Istovremeno svedočimo nezapamćenoj uključenosti istoka, dok još uvek nije jasno u kom smeru ide američka politika prema ovom regionu. Toliko o ovim poprilično lošim vestima.

Iz Brisela, međutim, dolaze veoma dobre vesti: EU u potpunosti shvata ozbiljnost situacije u regioni, kao i svoj praktični, lični interes da poboljša evropsku perspektivu  vaših zemalja. Visoka predstavnica Federika Mogerini je prošle nedelje posetila svaku od vaših zemalja kako bi prenela upravo ovu poruku. Ono što je još važnije, Evropski savet je protekle nedelje jednoglasno potvrdio vašu evropsku budućnost.

Imajte u vidu trenutak u kom se sve ovo dešava: ova izjava sa najvišeg nivoa dolazi pred ključne izbore u Holandiji, Nemačkoj i Francuskoj, između ostalih. Znate da oni ne daju ovakve izjave kako bi osvojili glasove na izborima. Naši premijeri u potpunosti razumeju stratešku dimenziju. Oni znaju na koga mogu da se oslone u ovim teškim vremenima, na vrhuncu migracijske krize.

Moja glavna poruka za vas danas je da svaka od vas pojedinačno, ali i kao segment u celini, iskoristite ovu priliku koja se retko pruža. Iskreno, ne mogu da se setim da su zemlje članice i drugi nekad ranije imali ovako aktivan pristup i čak zahtevali od mene da proverim koja pitanja mogu odmah biti rešena na Zapadnom Balkanu kako bi se segment podržao. Ukratko, smatram da ne možete sebi da dozvolite da protraćite pozitivnu klimu zbog unutrašnjih sukoba i prebacivanje krivice na vaše susede.

Ja volim jedrenje. Ova situacija mi izgleda kao da se diže povoljan vetar, da se čak i sunce pomalja, a mi smo i dalje prezauzeti pitanjem ko preuzima noćnu stražu. Moramo da delujemo brzo, da radimo zajedno i zapolovimo punim jedrima.

Sada imamo priliku da:

  • ili čitav segment uhvati zamah i priča postane istinski pozitivna
  • ili se nađemo u krajnje čudnoj situaciji u kojoj hrpa loših vesti čvrsto zatvara vrata. Ovo je igra sa vatrom.

Pozivam vas, kao državnike, da izaberete prvu mogućnost. To je u vašem ličnom interesu: vaši građani žele da vaše države i ovaj segment idu napred, od tenzija nemate nikakve koristi.

Zato se bacimo na posao. U naredna dva-tri meseca ćemo morati da obavimo značajan posao.

Hteo sam da iskoristim ovu priliku da kažem nešto o privrednoj integraciji u regionu. Poslednje tri godine berlinskog procesa je obeležila snažna usredsređenost na povezivanje. Došlo je vreme da proširimo devise koji se odnosi na fizičko povezivanje, bilo da se radi o povezivanju puteva, železnice, elektroenergetske mreže ili gasovoda i da se pozabavimo povezivanjem ekonomskih tržišta.

Nekoliko vaših premijera je tražilo da se ideje o ekonomskoj integraciji uključe u berlinski proces, između ostalog, ideje o podizanju nivoa trgovine unutar regiona. Slažem se sa vama u pogledu ovih ciljeva i s nestrpljenjem očekujem da čujem vaše viđenje te mogućnosti.

Želimo da zajedno sa našim domaćinima iz Italije predložimo ovo kao jedan od važnih ciljeva na samitu u Trstu. Ambiciozni smo i trebaće nam vaša podrška da srušimo prepreke koje već predugo postoje. Takvim preprekama nije mesto u srcu Evrope u 2017.

Želim da se iskoristi trgovinski potencijal vaših zemalja. Trgovinska integracija na Zapadnom Balkanu se pozitivno razvija od uspostavljanja Centralnoevropske section slobodne trgovine pre otprilike 10 godina. CEFTA niže uspehe u razvoju plana regionalne trgovinske integracije koja je rezultirala nizom sporazuma.

Tokom proteklih godina, međutim, obim trgovine unutar regiona nije dovoljno porastao. Samo oko 20 odsto ukupnog izvoza i 10 odsto uvoza u okviru CEFTA-e se ostvaruje u regionu. Poređenja radi, tokom istog perioda, izvoz iz regiona Zapadnog Balkana u EU je gotovo udvostručen i dostigao je 70 odsto ukupnog izvoza regiona. Uvoz je porastao za 40 odsto čime je dostignuto 60 odsto ukupnog uvoza koji se ostvaruje u regionu. Izvoz iz vaših zemalja ima veoma mali udeo u BDP-u vaših zemalja. Iako je trgovina sa EU dosta jaka, privrede zemalja Zapadnog Balkana i dalje su slabo integrisane u trgovinu sa ostatkom sveta. Prepreke nastale na Zapadnom Balkanu nakon 90-ih godina 20. veka su sprečile iskorišćavanje potencijala trgovine.

Važno je i ono čime trgujete: vi još uvek izvozite proizvode koji se baziraju na niskoj kvalifikovanosti radne snage, nerazvijenoj tehnologiji i koji se u velikoj meri oslanjaju na prirodne resurse. Vaši izvozi se takmiče jedni protiv drugih na donjem kraju lanca vrednosti te integracija trgovine između vaših privreda ostaje na niskom nivou.

Ovu situaciju možete i morate da rešavate zajedno: želim da Trst bude odskočna daska za unapređenje regionalne privredne integracije; to podrazumeva formulisanje jasnih strateških ciljeva za šest država Zapadnog Balkana za narednih nekoliko godina.

Na današnjem sastanku je izneto nekoliko predloga koji su izrađeni sa Savetom sa regionalnu saradnju koji bi trebalo da budu osnova jasnog akcionog plana za regionalnu ekonomsku integraciju koji će biti usvojen u Trstu. Želim da se zahvalim kolegama iz Saveta za regionalnu saradnju na njihovom radu.

Predlažemo zajedničko tržište za Zapadni Balkan. Naša ambicija je da uklonimo prepreke i stvorimo jedinstven prostor za ekonomski razvoj. Na taj način će i dugoročni cilj integracije zajedničkog tržišta Zapadnog Balkana u jedinstveno tržište Evropske unije postati jasniji.

Izgradnja zajedničkog tržišta je upravo ono što se desilo u EU, a rezultiralo je izuzetno pozitivnim ekonomskim dešavanjima. U najboljem slučaju, ako grubo uporedimo otvaranje novih radnih mesta sa zajedničkim tržištem Evropske unije, ovaj segment bi do 2025. mogao da otvori 80.000 novih radnih mesta.

Insistiram na book da je moj predlog osnovni component za postizanje vašeg cilja, odnosno integracije sa EU. Trgovinska integracija je korak ka EU, a ne alternativa članstvu.

Predlažem da taj devise sadrži dva elementa:

  1. Prvo, komponentu trgovine, olakšanje trgovine i trgovinu uslugama koja će takođe igrati ulogu u uklanjanju prepreka za trgovinu.

Moramo da odemo dalje od CEFTA-e: predlaganje novih oblasti rada, ali i bolje ispunjavanje vaših postojećih obaveza. Mnogo toga će se nadovezati na olakšanu trgovinu kroz Agendu povezivanja (uklanjanje saobraćajnih prepreka).

Ono što konkretno želim je:

  1. 1. brzo sprovođenje sporazuma CEFTA o olakšanju trgovine
  2. 2. dovršavanje pregovora o liberalizaciji trgovine uslugama.

Predložićemo načine za uklanjanje prepreka za trgovinu robom, ali i usluga i kapitala. Moramo da učinimo više kako bismo omogućili kretanje radne snage širom Zapadnog Balkana, na primer, putem uzajamnog priznavanja stručnih kvalifikacija.

  1. Drugo, komponenta o unapređenju investicija i poslovanja. Cilj je snažna bulletin koja može da razvije ekonomski prostor koji će biti privlačan (evropskim) investitorima. Treba da pošaljete poruku da ulaganje u bilo koju od vaših zemalja znači ulaganje u zajedničko tržište od nekih 20 miliona potrošača.

Biću jasan, govorim o istinskom unapređenju ulaganja. Ne pričam o maksimalnom smanjenju poreza za preduzeća. Moramo da osnažimo prednosti regiona i lokalno poduzetništvo. Visoki kvalitet veština vaših ljudi, njihovu blizinu i njihov entuzijazam. Hajde da se nadovežemo na pristupe pametnog rasta i održivog razvoja koji se razvijaju širom Evrope: pametna ekspertiza, ekonomija znanja, zeleni rast.

Spreman sam da istražm načine za bolje iskorišćavanje prilika za rast koje pružaju Sporazumi o stabilizaciji i pridruživanju. Ali pre toga moramo da pažljivo saslušamo pripadnike poslovne zajednice i podstaknemo ih na međusobnu saradnju.

Na samitu u Trstu ćemo najaviti značajno povećanje budžeta za naš Instrument za razvoj i inovacije preduzeća Zapadnog Balkana, kako bismo pomogli preduzećima, pre svega malim i srednjim, da zajedno rade na razvoju mogućnosti u regionu.

Predlažem da se u devise rada za zajedničko tržište Zapadnog Balkana uključi snažan digitalni element. On bi trebalo da obuhvati kako pristup digitalnoj ekonomiji, poput dodatnog smanjenja troškova rominga i promovisanje širokopojasnih mreža, tako i sadržajima kao što je uklanjanje prepreka za internet trgovinu i pitanja zaštite podataka. Ključno je da se postojeće, čak i tradicionalne, grane i sektori uvedu u digitalno doba.

Da bi ovo novo zajedničko tržište bilo istovremeno ambiciozno i realno, predlažem da se Savetu za regionalnu saradnju poveri zadatak izrade sveobuhvatnog Akcionog plana koji će biti predstavljen u Trstu kao i da im se nakon usvajanja plana poveri zadatak njegove realizacije (uz pomoć drugih partnera, kao što su CEFTA, Svetska banka, privredne komore).

Za kraj želim da ponovim da ako želimo da ovo uspe, biće nam potrebna vaša snažna politička posvećenost, vas kao lidera. Kao što je slučaj i sa samom EU, i ovo zajedničko tržište će funkcionisati samo ako možemo da računamo na vaš ambiciozni angažman na uklanjanju prepreka za trgovinu između vaših zemalja na svim nivoima.

Pre nego što vam dam reč, želim da pomenem još dve stvari. Prvo, sutra ujutro ću imati zadovoljstvo da zajedno sa predstavnicima vlasti Bosne i Hercegovine i Hrvatske prisustvujem otvaranju projekta izgradnje mosta u Svilaju. Ovaj projekat dokazuje da naš zajednički rad na Agendi povezivanja daje rezultate. Računam na vašu motivisanost da ove godine prisustvujemo otvaranju više ovakvih projekata.

To će vašim građanima pokazati da se vaša, iako, moram priznati, ne uvek prijatna saradnja sa EU isplati u veoma konkretnom obliku. we to već sada, a ne tek nakon pristupanja EU.

Druga stvar koju želim da kažem je da bi trebalo da na današnjem sastanku malo vremena posvetimo i razgovoru o Ugovoru o saobraćajnoj zajednici i njenom Sekretarijatu. Predlažem da tokom ručka porazgovaramo o uslovima koje lokacija Sekretarijata treba da ispuni.

Za kraj, želim svima da čestitam na posvećenosti koju ste pokazali usvajanjem današnje današnje deklaracije koju je ranije predstavio Denis Zvizdić. Ona je važan simbol spremnosti vaših vlada i regiona u celini da zaplove punim jedrima!

Article source: http://europa.rs/govor-komesara-hana-na-sastanku-lidera-zapadnobalkanske-sestorke/

SHARE