Stana je rođena 1920. godine u Baru, Crna Gora. Učila je da postane učiteljica ali su je životne okolnosti odvele u drugom pravcu. Ubrzo nakon diplomiranja, Kraljevina Italija je okupirala Crnu Goru 1941. godine što je obeležilo početak Drugog svetskog rata. Kao neko ko je verovao u komunističke ideale, Stana se priključuje Partizanima i postaje prva žena komesar u Jugoslaviji. Tokom rata je dva puta ranjena, ali je visoko odlikovana — činom pukovnika. Njen bataljon je igrao važnu ulogu u odbrani bosanskom grada Drvar u maju 1944. godine kada su nemačke snage pokušale da uhvate partizanskog lidera Josipa Broza Tita.
Tokom boravka u Drvaru, britanski vojni fotograf Džon Talbot ju je slikao i te fotografije su se našle na lecima koji su distribuirani širom Evrope kako bi podstakli otpor pred okupatorima.
Posle rata je diplomirala na Filozofskom fakultetu u Beogradu i zatim obavljala niz zvaničnih funkcija u državi – od poslanika u Saveznoj skupštini i predsednice Odbora Veća naroda za spoljnu politiku do pomoćnika saveznog sekretara za rad. Sve dok se jednog dana 1963. godine dogodilo nešto neobično — Tito se pojavio u njenoj kancelariji i rekao :
“Znaš šta, Stano, Norveška je naš veliki prijatelj. Pokazalo se to za vreme rata kad su njihovi pomogli naše ljude da prežive nemačke logore, hladnoću i glad, tamo, na samom severu. Kad budem otišao u posetu, želio bih da me, kao naš ambasador u toj zemlji, dočekaš – ti. Bila si prva žena komesar u ratu, zašto ne bi mogla da budeš i prva žena ambasador u miru. Mislim da bi to Norvežani pozdravili”.
Kada je stigla u Oslo, u lokalnim novinama se pojavio članak pod naslovom “Dobro došli u Norvešku po drugi put”, koji je referisao na letke iz 1944. Ovi leci sa Staninim likom su inspirisali norveškog slikara Arne Taraldsena, koji se takođe borio protiv nemačke okupacije u ratu. Kada je video letak, stavio je njen lik na platno četkicom koju je napravio od svoje kose.
Stana je tokom boravka u Norveškoj upoznala svog budućeg muža, norveškg reditelja Evgenija Arnesena koji je umro 1969. Godine. Stana je takodje bila glavna osoba u kampanji za imenovanje Tita za Nobelovu nagradu za mir 1973. godine.
Od 1974. do 1978. bila je jugoslovenska ambasadorka u Kopenhagenu. Umrla je od raka 1983. godine, ubrzo nakon penzionisanja sa pozicije predsednika Saveznog veća jugoslovenskog parlamenta, što je opet najviša polozicija u zemlji na kojoj je u tom trenutku bila žena. Muzej u Baru danas čuva uspomenu na nju.
