“ZALJUBIO SAM SE TRI PUTA U SRPKINJE” Život izraelskog diplomate u Srbiji iz drugog ugla
Hvala, Srbijo! Prijateljstva koja sam ovde sklopio ostaće zauvek u mom srcu i iskustvo nikada neće biti zaboravljeno.
Tim rečima se Itaj Milner oprostio od naše zemlje u kojoj je službovao poslednje tri godine kao zamenik izraelskog ambasadora u Beogradu Josefa Levija. Po čemu će jedan mladi strani diplomata najviše pamtiti Srbiju?
Ljudi
Po čemu će jedan mladi strani diplomata najviše pamtiti Srbiju je prvo što smo ga pitali.
Naizgled lako pitanje stavilo je Itaja na muke… avjar, ćevapi, rakija, devojke… Pobrajao je polušapatom, ali je nakon kratkog razmišljanja bez dileme odlučio: ljudi!
– Najviše volim ljude! Njihovu druželjubivost, gostoprimstvo, otvorenost, iskrenost… Srbi će ti reći za kratko vreme šta misle i uvek ćeš znati da li te vole ili ne. Ako te vole, otvoriće ti svoju kuću, krug prijatelja… Ako znam neku osobu, odjednom znam sve njegove prijatelje i porodicu i to iskustvo ću sigurno poneti sa sobom – priča Itaj.
Sada je već postalo lakše i Itaj je mnogo entuzijastičnije opisivao šta sve voli u našoj zemlji. A nekako uvek kada se ta priča potegne među strancima, hrana se nađe pri vrhu liste. Tako je i Itaj izdvojio našu kuhinju kao nešto za šta mu je, kako kaže, trebalo dosta vremena da se privikne.
– U početku sam imao dosta problema, bila mi je preteška. Ma nije toliko ni što je teška već svaki obrok traje po tri sata. Ja kad vidim hranu na stolu, ja jedem. Ako stoji tri sata, ja tri sata jedem. Još i rakija uz sve to. Jedno je Beograd, ali kad odem na zapad, istok, jug Srbije, ne možete da skratite obrok iz pristojnosti i ne možete da odbijete rakiju. Danas znam kako da se izborim sa tim, da odbijem na lep način – priča.
Rakiju obožavam. Naučio sam da što je flaša običnija to je bolja rakija. Ako dolazi u fensi flaši onda nije dobra.
Najviše voli da jede ajvar, kajmak, sireve… “I naravno ćevape”. Itaj je, kaže, naučio i da odlično razlikuje dobru od loše rakije.
– Rakiju obožavam. Jedna od predosti ovog posla jeste da gde god odem dobijem rakiju na poklon. Naučio sam da što je flaša običnija to je bolja rakija. Ako dolazi u fensi flaši onda nije dobra.
Prelepe devojke su svuda
Nadaleko čuvena lepota Srpkinja ni Itaja nije ostavila ravnodušnim. Kada je tek stigao, seća se, nije mogao da veruje da vidi toliko lepih devojaka na jednom mestu.
– Imam mnogo priča o Srpkinjama (smeh). Prvi put kad sam izašao, bilo je to na neki splav, nisam razumeo šta se dešava. Toliko lepih žena! Pitao sam nekog rade li one ovde jer nema šanse da su sve došle slučajno. Kasnije sam saznao da to nije jedino mesto, one su svuda! Srpkinje imaju dobre gene i dobro vode računa o sebi – priča.
Razlikuju li se od Izraelki?
– O, da. Kada u Izraelu priđeš devojci u baru, one te ignorišu. Ponašaće se kao da ih malteretiraš, pa čak i ako ne želiš da pričaš, već je pitaš da se pomeri. Plašio sam se u početku i u Srbiji, ali sam onda video da su ljudi otvoreni za razgovor i da možeš bez problema da razgovaraš sa lepim devojkama. Što sam i radio, dosta (smeh). U Izrealu je to sa devojkama kao da pregovaraju dve strane koje ne veruju jedna drugoj, a ovde sam tertian kao jednak.
Na pitanje je li se možda i zaljubio u našoj zemlji, Itaj oduševljeno potvđuje.
– Tri puta! Jesu i Srpkinje malo lude, ali pozitivno. Emotivne su, pa ako te vole, vole te skroz, a ako se svađaju, tako se i svađaju – potvrđuje uz smeh.
U Izrealu visok, u Srbiji prosek
Ipak, nije ga samo izgled devojaka iznenadio već su ga i momci u Srbiji naterali da krene u teretanu koju, prema sopstvenom priznanju, nikada ranije nije posećivao.
– U Izraelu se smatram veoma vioskim, a ovde ne samo da nisam visok nego sam i mršav, odjednom sam postao „mali“ u svakom pogledu. Morao sam da krenem u teretanu kad sam video sve te lepe ljude koji vode računa o sebi. Srbi su dosta sportski tipovi. Ako se profesionalno ne bave sportom, onda vežbaju, pa sam i ja krenuo u teretanu. Nije mi nešto pomoglo (smeh). Nabacio sam par kila, ali ne mišića, već sarme – priča Itaj.
U Izraelu se smatram veoma vioskim, a ovde ne samo da nisam visok nego sam i mršav, odjednom sam postao „mali“ u svakom pogledu.
Na Marakani
Sportski duh nije osetio samo među tegovima, već kao pasionirani fan fudbala nije mogao da ne ode na jedan derbi. Ne baš tako lepa slika sa srpskih stadiona sačekala je i njega.
– Nikad to neću zaboraviti. Čak su i ljudi u Izrealu čuli za meč Zvezda-Partizan. Bio sam na Marakani onda kada su navijači bacali stolice na policiju prošle godine. Nije bilo fudbala u toj utakmici, igra je bila dosadna, ali ono na tribinama je bilo iskustvo koje neću zaboraviti. Ali neću da biram između Zvezde i Partizana – naglašava.
Itaj je bio da gleda i Novaka na Dejvisu kupu, ali i da isprati izraelski košarkaški klub Makabi koji je igrao protiv Zvezde.
– Srbi su sportska nacija i bio sam oduševljen što 20.000 ljudi gleda teniski meč, ali Novak je nešto posebno. Makabi sam pratio dva puta, jednom smo izgubili i to je poraz koji nas je posle koštao svega – seća se.
Guča ili Egzit
Kad smo već kod rivala, večita srpska dilema Guča ili Egzit ni Itaja nije mimoišla. Ako mora da bira, to bi ipak bila Guča iako Egzit više paše njegovom muzičkom ukusu.
– Guča mi se mnogo sviđa preko dana, ljudi igraju na ulici, svi su veseli. Dva puta sam bio. Toliko sam bio i na Egzitu i to je festival sa kojim mogu da se povežem, najbolji na kojem sam bio. Ipak, više mi se sviđa atmosfera u Guči jer ćete Egzit naći svuda, a Guča je unikat i mislim da je to odlična prilika za Srbiju da privuče turiste, jer to nema nigde!
Više mi se sviđa atmosfera u Guči jer ćete Egzit naći svuda, a Guča je unikat!
A kako smo se već dotakli i muzike, Itaj kaže da mu je naš melos bio vrlo poznat kada je došao.
– Čekaj, pa ovo su ukrali od nas, pomislio sam, a onda sam shvatio da smo i mi i vi ukrali od Grka. Ne razumem mnogo reči, ali čujem dosta puta „ljubav“, pa verujem da su mahom ljubavne pesme.
Beograd-Tel Aviv-Berlin
Razgovor nije mogao da prođe, a da se ne povede priča i o čuvenom noćnom provodu u Beogradu koji je, kako kaže Itaj, veoma sličan onom u Tel Avivu.
– Obožavam da izlazim u Beogradu. Beograd i Tel Aviv su jako slični po tom pitanju, noćni život se nikad ne završava. Ali ako pogledate u istoriju shvatićete zbog čega je toliko slično. Kada imate mesto koje je puno mladih ljudi koji su prošli kroz krizu u životu, razumeju zašta treba živeti i Srbija ima takav mentalitet. To nisam video nigde, možda samo još u Berlinu – naglašava.
Kopaonik – Cela Srbija u malom
Ipak, da Srbija nije samo Beograd već ima i svoj sever, istok, zapad i jug, Itaj je najbolje doživeo obilazeći našu zemlju. Kao strastveni skijaš, prvo je izdvojio Kopaonik.
– Nisam znao za Kopaonik i jednog dana me prijatelj pitao da idemo na skijanje. Mislio sam da predlaže Austriju, a on reče “ma tu na par sati vožnje”. Mislio sam da će biti malo i loše opremljeno za skijanje, ali onda sam se iznenadio. Bio sam u boljim ski-centrima, ali je ovo najbolje koncetrisano mesto na kojem sam ikada bio: dobre staze, hrana, provod, sve sto Srbija ima da ponudi na jednom mestu – kaže.
Zapadna Srbija posebno mu je prirasla srcu.
– Ima lepotu planina, maline, voće, seoski život. Ne vidite kao u nekim drugim delovima Srbije uništavanje društva na periferiji. Sve funkcionise, imaju svoj život i ne zanim ih šta rade u Beogradu – kaže.
Izdvojio je i Vojvodinu kao mesto koje je u njemu probudilo ne tako lepa osećanja zbog sveg užasa koji je jevrejski narod pretrpeo na tom tlu.
Vojvodina kao spomenik stradanja
– Dosta sam posećivao Vojvodinu zbog sećanja na holokaust jer je tamo bilo najviše jevrejske populacije i gde su, nažalost, ljudi ubijani, ali nosim različite uspomene iz manjih gradova. Sviđa mi se Sombor i Subotica koja bi takođe trebalo da bude na turističkoj mapi Srbije. A Novi Sad je najlepši srpski grad bez dileme, to svi znaju.
Iz Izraela s ljubavlju
Kao mladi diplomata želeo je da što više približi dve nacije pa je odlučio da ceo jedan vikend posveti upoznavanju Izrela i Beograđana.
– „From Israel with love“ je projekat na koji sam dosta ponosan. Zvali su me iz ministarstva i rekli: “Slušaj imamo viška novca.” A nikad ne odbijaš ekstra budžet. Prvo sam hteo da napravim žurku sa našim di-džejevima, ali kada sam našao “Mikser haus” shvatio sam da treba da napravim ceo vikend druženja i odlučio sam da u Srbiju donesem i kuhinju i modu Izraela. Događaj je postao velik i trajao je ceo vikend: tri grupe, ižložba, kuvari, dizajneri.. To je moj veliki uspeh jer sam privukao hiljade Srba da upoznaju moju zemlju i kulturu – ponosan je Itaj.
Srbija da izabere stranu
Kada razgovarate sa diplomatom, ne može se zaobići ni malo politike, a Itaj kaže da mu je bila čast da sarađuje sa srpskim državnim vrhom.
– Upoznao sam premijera, šefa diplomatije i to je veoma intresantno za mladog diplomatu kao što sam ja. Da vidim kako to sve fukcioniše na višem nivou i mislim da je Srbija danas u mogućnosti da dosta stvari učini boljim. Vlada je jaka i ima međunardonu podršku da postane deo EU, samo mora da odluči da li hoće da prihvati taj put i da li je budućnost na Zapadu ili da i dalje igra na svim poljima i flertuje sa svima. To je isto strategija i mislim da nema jednog odgovora, ali je ovo šansa za istorijski progres. Upozao sam dosta investitora iz Izreale kojima preporučujem da ulažu u Srbiji jer je dalekosežno u dobroj situaciji. Kada vidimo neka skroija dešavanja, mislim da većina ljudi nije optimistična, ali ja ne mislim da su u pravu. Mladi su se organizovali i devedesetih pa se razočarali i dobro je da se vraća taj politički aktivizam, to je svakako dobra stvar, a ne želim da govorim o tome da li su u pravu. Beograd je prozapadno orijentisan, ali kad zađete malo u prerijerfiju i među starijom populacijom Rusija je i dalje omiljena zemlja kod 80 odsto stanovništva – kaže Itaj.
Jevreji i Srbi su braća
Itaj je Srbiju izdvojio kao jedinu zemlju gde se oseća kao u svojoj domovini.
– Postoji ta specijlana veza. U drugim zemljama zapadne Evrope kada kažeš da si iz Izraela ne dobiješ pozitivan odgovor. Mozda ne kažu direktno, ali vidiš da ne vole Izrael i to osećaš. Ovde je obrnuto. Kome god kažem odakle sam, svi se oduševe. Govore mi: “Jevreji i Srbi su braća.” Bili smo zajedno u oba rata i nabrajaju mi kroz istoriju svu našu povezanost. To je nešto veoma pozitivno jer osećam da je ta istorijska veza i dalje veoma jaka ne samo u svakodnevnom životu, već i u poltičkoj areni. Izrael nije priznao Kosovo i to je nešto što srpski narod ceni, a Jevreji cene ulogu Srba u istoriji i srećan sam što sam u bio u takvoj zemlji. Srećom sad nastavljam posao u Čikagu gde ima stotine hiljada Srba (smeh) – opisuje Itaj.
http://www.blic.rs/vesti/drustvo/zaljubio-sam-se-tri-puta-u-srpkinje-zivot-izraelskog-diplomate-u-srbiji-iz-drugog/xsex0l4
