Амбасада Републике Србије у Букурешту је, заједно са Националним музејом румунске књижевности, Институтом за историју и теорију књижевности при румунској Академији, Удружењем књижевника Румуније, Савезом Срба у Румунији и Катедром за словенске језике Филолошког факултета Универзитета у Букурешту, организовала књижевно вече и изложбу посвећену 100-годишњици од рођења великог песника Васка Попе.

Догађај је отворио амбасадор Републике Србије у Румунији Стефан Томашевић.

„Данашњи скуп поводом стогодишњице од рођења Васка Попе много је више од омажа великом песнику. Он представља благодарје нас, српских и румунских пријатеља, за један од најзначајнијих мостова који је својим стваралаштвом велики Василе Васко Попа оставио нама и нашим поколењима у аманет“, истакао је Томашевић.

Говорећи о месту које у српској и румунској поезији заузима стваралаштво Васка Попе, амбасадор је нагласио да бисмо могли његове стихове да окарактеришемо као неизоставно ткиво здравог организма или, још боље, неопходан супстрат који чини да тај организам буде потпун јер му даје душу и смисао постојања.

„Генерације су одрастале и одрастаће схватајући прави смисао љубави захваљујући архетипским и авангардним делима ствараоца и уметника какав је био Васко Попа“, рекао је амбасадор Томашевић.

Амбасадор је напоменуо да су нити Васка Попе, којима су проткани и чврсто повезани наши народи и земље, у уметничком смислу постале корен новим песницима, дале су им ветар у леђа и обавезале да својим стваралаштвом, али и преводима поезије других наших стваралаца, додатно продубе нашу сарадњу.

„По свему посебан и импресиван, Васко Попа је својим песничким речником обухватио најшире и достигао највише висине, клешући и удевајући своје стихове у условно речено минијатуре. Његова дела могу се сврстати у врхунску филозофију, а стил и етика постали су нова мерила и својеврстан кодекс у уметности. Васко Попа обогатио је нашу културу на ванвременски начин баш као и великани попут Дучића, Андрића, Ракића, Костића, Црњанског и постао симбол препознавања наше културе“, закључио је амбасадор Томашевић.

Присутнима су се између осталих обратили и директор Дирекције за културну дипломатију у Министарству иностраних послова Румуније Андреј Лука, директор Националног музеја румунске књижевности Јоан Кристеску, академик проф. др Еуђен Симион, песник и почасни председник Савеза Срба у Румунији Славомир Гвозденовић, песникиња Љубица Рајкић, професорка српског језика на Одсеку за руску и словенску филологију Факултета за стране језике и књижевност Универзитета у Букурешту, Октавија Неделку, доцент и др на Одсеку за руску и словенску филологију Душица Ристин, затим истраживач при румунској Академији др Марија Журка, супруга песника Јоана Флоре, Елена Флора, при чему је посебне редове овим поводом, у форми реферата, припремио и песник Адам Пуслојић.

Стихове Васка Попе интерпретирали су глумци Јоана Флора и Филип Ристовски. Учешће у догађају узели су бројни љубитељи Попине поезије, чланови дипломатског кора, румунских институција и српске заједнице.



Original Article