Немерљив је и пресудан значај Сретења у нашој модерној историји, када је реч о васкрсу српске државности. На Сретење 1804. наш народ је дизањем Првог српског устанка устао да се избори за своју слободу, а истог дана 1835. ту слободу утемељио је на начин како су то радиле најсавременије државе тог доба, међу првима у Европи доневши свој устав.

Још тада смо рекли да желимо да припадамо оном типу друштва каквом припадају западноевропске демократије. За остваривање тих циљева борили смо се и на бојном и на дипломатском пољу, а коначно је резултат уследио 1878. када је на Берлинском конгресу Кнежевина Србија међународно призната као независна и суверена држава.

Овако министар спољних послова Никола Селаковић, за "Новости", говори о значају Дана државности за српску државу и народ, указујући на важност обнове и неговања културе сећања.

* Прошла су скоро два века, а и даље се боримо да одбранимо независност и суверенитет, а никако да стигне и признање из Европе да смо део те породице. Где смо погрешили?

– Нема ту ничије кривице. Живот једног народа и државе је непрестана борба. Наша кућа је, како је Цвијић рекао, на друму, раскрсници светских путева. У време када су Карађорђе и Милош са својим устаницима кренули у борбу за обнављање наше државности, Србија се налазила на месту где су се сударали утицаји најмање две, а најчешће три велике империје. Никоме у том тренутку није одговарала Србија која ће бити слободна, независна и самостална. То можете да видите и на основу тога колико је трајао Сретењски устав – није успео да преживи ни пуна два месеца управо јер су тадашње велике силе биле против тога да се на Балкану успостави једна држава која ће се руководити на првом месту сопственим, а не интересима великих. И онда, као и данас, имате ту борбу великих да малима ускрате право да буду своји. Дубоко сам убеђен да оно што Србији једино гарантује њен суштински и прави опстанак, јесте да настави да води суверену, независну политику, да буде на европском путу, војно неутрална, да гаји и унапређује своја традиционална пријатељства, обнавља стара и ствара нова. То је оно што је Србија и што је њена спољна политика.

* Да ли је, ипак, како сматрају неки, дошао тренутак да се одустане од мултивекторске спољне политике и да Србија изабере страну?

– Кроз историју, кад год се Србија одрицала такве политике и радикално сврставала на једну страну – да ли је то било добро за Србију? Два века историјског искуства мислим да су више него довољна да дају одговор на то питање. Мултивекторска спољна политика коју Србија води, а чији је креатор и идејни творац председник Александар Вучић, омогућила је нашој држави да поврати кредибилитет, ојача углед у свету и да се убрзано економски развија, што нас је позиционирало као чиниоца политичке стабилности и мира у овом делу Европе.

Појачани ангажман појединих западних центара моћи у региону многи виде као њихову намеру да се, можда већ ове године, реше питања КиМ и БиХ, и то "у пакету"…

– Наши односи са Приштином су попут Гордијевог чвора који мрсе дуги низ деценија и не може се разговарати о том питању са уверењем да га је могуће размрсити у кратком року. Београд остаје посвећен дијалогу, а очување мира, стабилности, државних и националних интереса на КиМ су наши приоритети у том процесу. Србија поштује територијални интегритет БиХ, управо оно што је Србији нападнуто на КиМ, као што поштујемо и интегритет РС. Сведочимо покушајима одређених политичких фактора да, за разлику од процеса сецесије КиМ, у БиХ воде процес унитаризације, којим би се обесмислила дејтонска структура Босне: три конститутивна народа, два ентитета и једна држава. У том смислу, не може бити паралеле између КиМ и БиХ и то увек истакнем у разговору са својим саговорницима. И поставим питање о ком се ту принципу ради – зашто се једнима омогућава нешто што се другима ускраћује?

* Очекујете ли снажније притиске на Србију због КиМ и РС у наредном периоду?

– Није никаква тајна да притисци постоје, да ће се усложњавати и интензивирати, поготово што смо у изборној години. Важно је да је својом досадашњом политиком Србија показала како се чувају мир и стабилност у региону, доносе мудре политичке одлуке. Не наседамо на провокације и размишљамо и неколико деценија унапред, а ту, пре свега, мислим на иницијативу председника Вучића "Отворени Балкан".

Страхујете ли да нови амерички амбасадор Кристофер Хил долази да заврши оно што је започето бомбама 1999. – да заокружи независност КиМ?

– Хајде да дамо шансу амбасадору Хилу да видимо како ће и шта радити. Он ће доћи овде у једној другачијој и новој улози, а мислим да смо ми, као држава, у претходном периоду показали на који начин се са нама разговара и како радимо на решавању проблема. На првом месту, ко год да долази овде, прво са чим треба да се суочи јесте то да ово није Србија деведесетих, колико год да неко желео таквом да је види. Друго, и тај који је сејао бомбе 1999. мислио је да ће тиме нешто да заврши, али бомбе нису ништа решиле. Важно је и да данас несумњиво постоји нешто што није постојало деведесетих – а то је једна узлазна путања сарадње Србије и САД.

* Како бисте гласали ако би се пред Србијом нашао избор да мора да призна Косово да би постала чланица ЕУ?

– Прво, такво питање нам се не поставља. Друго, у ЕУ постоји пет држава које не признају једнострану проглашену независност Косова, око тога ЕУ нема уједначену спољнополитичку позицију. Док год је то тако, такво питање се пред нама неће поставити. За мене је то потпуно неадекватна понуда.

* Може ли се уопште веровати ЕУ ако сада испада да не важи ни ЗСО, који је договорен, парафиран и гарантован још пре девет година, већ се предлажу некакве модификације, нови модели?

– Те приче о наводно новој концепцији ЗСО више сам видео у медијима него што сам чуо у разговорима о КиМ, које сам имао са европским и америчким представницима. У Бриселском споразуму и у плану за његово спровођење већ су изричито дефинисане и надлежности и начин функционисања ЗСО. Приштина је дала сагласност и потпис на Бриселски споразум. Оно о чему једино може да се разговара јесте његово спровођење. Током разговора са Лајчаком и Ескобаром добио сам најчвршћа уверавања да и САД и ЕУ утичу на Приштину да спроводи Бриселски споразум и обавезу да формира ЗСО.

Да ли је Приштина појачала активности како би издејствовали нова признавања и какав ће на то бити одговор Београда?

– Сигурно нећемо седети скрштених руку ако неко на нас крене тим средствима. Ако неко мисли да ће нас на тај начин притерати уза зид, завртати нам руку како бисмо на нешто пристали, треба да зна да и ми можемо да променимо начин опхођена. Чињеница је да је пројекат тзв. косовске независности и државности неуспео и да они који су га креирали и били његови протагонисти нису задовољни исходом. Такође је чињеница да нема разумне алтернативе преговорима који се воде између Београда и Приштине.

* Стижу ли интензивније из Брисела захтеви да ускладимо спољну политику са ЕУ и одрекнемо се добрих веза са Русијом и Кином?

– Ти захтеви увек постоје. Међутим, када погледате да у оквиру ЕУ постоје државе које се не одричу тих односа, које имају и стотину пута већу трговинску размену на пример са Кином, онда схватите да је реч о својеврсном лицемерју. Наша обавеза је јасна: оног тренутка када постанемо чланица ЕУ тада треба да усклађујемо нашу спољну и безбедносну политику. Свако ко је овде спреман да нам држи лекције о томе нека само погледа: захваљујући одржавању добрих веза и са оним државама које нису део ЕУ успели смо да спасемо нашу економију и да је унапредимо. Показали смо да смо лојалан и кредибилан партнер, али и да смо лојалан пријатељ и да ономе ко нам помаже не можемо да одмажемо.

* Када говоримо о култури сећања, како гледате на омаловажавање споменика Стефану Немањини и зашто би се споменик селио?

– Та појава у српском друштву не постоји претходних неколико година, већ готово читав век: увек постоји једна група која на један квазиелитистички начин посматра нашу државност, народ, целокупно друштво. Нажалост, они такве своје ставове исказују према нечему што су камени-међаши у српској историји, култури и традицији. Не чуди ме што је некима политички пррограм деструкција, рушење и уклањање, јер то долази од оних иза чије власти су остале разрушене и затворене фабрике, девастирана државна економија, огроман број незапослених и једна готово потпуно безнадежна ситуација. Поносан сам што сам део власти, предвођене председником Вучићем, која је смогла снаге да у полету свог економског опоравка и обнове, започне и нешто што је духовна обнова наше нације и државе. Та духовна обнова мора да почива на ономе што су најчвршће основе српског идентитета, а то је светосавље утемељено у време Немањића.

* Да ли је суштински разлог за прогон споменика Стефану Немањи то што је он симболички означио Београд српским, а не југословенским градом и да то нема никакве везе са естетиком?

– То је свакако један од разлога. Споменик Стефану Немањи Србија је подигла тамо где се налази седиште свих Срба, где год они у свету живели – у Београду, у српској престоници. Они који нас нападају због споменика и којима он смета, говоре са ниподаштавањем о нашој историји и традицији и најсветлијим личностима наше прошлости. Друго, они говоре и са ниподаштавањем и омаловажавањем и о грађанима Србије, поручујући како том споменику није место на Савском тргу, него треба да буде у Маринковој бари или у Борчи или негде у централној Србији. Као да на свим тим местима не живе наши грађани, наш народ. Или, ако живи, као да су то неки мање вредни људи. Залагаћу се да споменике Стефану Немањи, али и свим његовим потомцима, као и свим великим Србима, не само владарима, већ и књижевницима, научницима, уметницима, проналазачима, да таквим људима споменике подижемо свугде по Србији. Јер они који данас позивају на измештање или рушење споменика, никакве споменике нису подизали док су били на власти.

* Оптужиће вас за инфлацију споменика

– Не видим никакву инфлацију споменика. Напротив, видим озбиљан недостатак споменика. Наредне године обележићемо 145 година од ослобођења Ниша, Лесковца, Пирота, Врања и Прокупља, и ни у једном од тих пет градова не постоји споменик краљу Милану Обреновићу који је те крајеве ослободио! Да ли је то инфлација споменика? Били смо мала и сиромашна земља која није могла да инвестира у културу сећања и сваки пут кад бисмо дошли до нивоа да можемо тиме да се бавимо, ми смо се, нажалост, бавили ратовима.

* Како сте реаговали када сте чули да кандидат за градоначелника говори да је споменик Стефану Немањи "руски кич"?

– То неко може да каже само из потпуног незнања или политичке острашћености. Основни и главни мотив оних који нападају споменик Немањи јесте то што је он подигнут у време власти Вучића и што је сваким својим потезом вођења Србије Вучић показивао зашто је његова власт боља од њихове. Јер Вучићева власт за собом оставља конкретне резултате – више од 250 отворених фабрика, изградњу 12 нових ауто-путева, обнововљене и нове болнице… Готово да не постоји област у којој нисмо показали да смо у стању да испоручимо резултате немерљиве у односу на оно што су радили неки наши претходници. Дакле, њима смета што то ради Вучић и његова влада и Србија коју он води, јер они ништа од тога нису успели да ураде.

*Ипак, опозиција се узда да има велике шансе да направи значајан резултат у Београду, што виде као почетак краја власти Вучића?

– На ту њихову визију уклањања споменика, заустављања стратешких пројеката попут метроа, Београда на води, могу да одговорим да ми имамо много озбиљнију визију напретка и развоја, конкретних пројеката. Показали смо да не нудимо фантазмагорије, већ да смо урадили много тога да Србија буде боље место за живот. Видећемо како ће грађани то оценити.

НЕ ПОТЦЕЊИВАТИ ПОДАТКЕ О АТЕНТАТУ НА ПРЕДСЕДНИКА

* Верујете ли да су структуре бившег Ђукановићевог режима у Црној Гори умешане у организацију атентата на Вучића?

– Верујем да су подаци које смо добили од одговарајућих европских безбедносних организација, али и чланица ЕУ о плановима за атентат нешто што је веома озбиљно и што не сме да се ниподаштава и омаловажава. Нарочито имајући у виду да је у нашој држави пре 19 година убијен председник владе Зоран Ђинђић. Сада говоримо о претњама и организовању атентата на човека који је главни покретач свих политичких промена које су се догодиле у Србији и који од једне државе на коленима и подређене у сваком погледу пре десетак година створио државу за коју данас ЕУ каже да је кључни партнер и држава Западног Балкана. Чињеница да смо добили овакве доказе и податке само треба да нас стално држи буднима, а ко се сам препознаје у одређеним сценаријима кроз своје реакције више говори о себи него о нама.

СЕБЕ ВИДИМ НАЈПРЕ У СНС

* Видите ли себе у Влади после избора?

– Себе на првом месту видим тамо где сам био и 2012. а то је у СНС, која је као политичка снага показала колико је у стању да мења Србију, да утиче на токове, а не да чека да нас матица повуче и однесе тамо где нико не зна где ћемо завршити. На којој код да будем функцији, било страначкој или државној, улагаћу максимум напора да се за оно што је наша визија Србије у будућности борим свим својим снагама и знањем.

Извор: Вечерње новости

Фото: Игор Маринковић

Original Article