У Министарству спољних послова данас је одржана комеморација амбасадору Србије у Русији Мирославу Лазанском, а од новинара, писца и војнополитичког коментатора опростили су се чланови породице, колеге и пријатељи.

Лазански је изненада преминуо, у среду у 71.години, и сахрањен је данас на Новом гробљу у Београду.

Државни секретар у Министарству спољних послова Немања Старовић подсетио је на богату новинарску каријеру Лазанског истичући да су његови извештаји са ратишта на простору бивше Југославије увек носили препознатљив, лични печат.

„Тешко је набројати све истакнуте светске државнике и команданте војних снага које је интервјуисао, а међу којима су три маршала Совјетског савеза, шеф КГБ-а, командант британске флоте из Фокландског рата, шефови оружаних снага из Кине, Русије, Украјине, Јапана, Италије…“, навео је Старовић.

Подсетио је да је Лазански, између осталих, интервјуисао председника Русије Владимира Путина, председника Белорусије Александра Лукашенка, председника Сирије Башара ал Асада, председника Румуније Николаја Чаушескуа, председника Авганистана Мухамеда Наџибулаха..

Навео је и да је Лазански 2016. године изабран за народног посланика, а да 2019. године прелази на дужност амбасадора Србије у Русији.

„Серијал репортажа из Либије донео му је 2011. године Гран при међународног фестивала репортаже у Апатину, а 2019. године додељена му је награда Града Београда за новинарство“, навео је Старовић.

Новинарка и некадашња уредница „Политике” Љиљана Смајловић истакла је да је Лазански био новинар ког је народ волео, а који љубав читалаца није зарадио распаљивањем политичког беса нити позивањем на реваншизам и служећи се политичким трачевима.

„Није се служио политичким трачевима, није обелодањивао ништа што би унизило друге, никада није ударао ни милиметар испод појаса и никоме није нацртао мету“, рекла је Смајловић.

Истакла је да је Лазански увек био најчитанији новинар „Политике“ и највећа звезда у време када је она водила тај лист.

„Уредник сајта ми је једном рекао да је померио време објављивања текстова који су тај дан изашли у штампаном издању, а да су само Лазини читаоци звали и питали зашто касни његова колумна“, присетила се Смајловић.

За Лазанског је казала да је био представник старе америчке школе новинарства чија је девиза „објави и буди проклет'” и испричала да Лазанском, није било довољно што је , на пример, 2014. године добио есклузивни интервју са Путином, већ да је желео и фотографију на којој руски председник држи „Политику“.

Присетила се да су је позвали из руске амбасаде да питају да ли је истина да постоји традиција у „Политици“ да објављујемо такве фотографије уз интервјуе.

„Одговорила сам да бисмо то волели, али да не могу да кажем да је то традиција. У амбасади су схватили о чему се ради и тај захтев нису ни проследили. Међутим, када је Путин дошао у Београд, Лазански му је на пријему пришао и уручио му Политику и вратио се у редакцију са том фотографијом“, испричала је Смајловић.

Како је рекла, Лазански је био једна од последњих великих југословенских легенди.

„Многи новинари доживе свој историјски тренутак, али су ретки они попут Лазанског чији историјски тренутак потраје четири деценије. Он је био новинар који дуго траје и трајаће“, рекла је Смајловић.

Главна уредница Спутњика на српском језику Љубинка Милинчић рекла је да је срећна што је имала Лазанског за пријатеља и да су се највише зближили када је почео да ради за Спутњик.

„Сећам се када сам то најавила колегама које су питале шта ће да ради, рекла сам нека ради шта хоће, он је Лазански. Тако је и било. Све што је радио, подизало је тираж, а ових дана са тугом констатујемо да нам Лазански последњи пут подиже тираж“, рекла је Милинчић.

Лазански је, каже, све радио са великом љубављу што је, додала, био кључ његовог успеха и што је постао таква звезда. Милинчић је казала да је Лазанским је неспојива реч смрт и цитирала стихове:

„Прво живиш, потом будеш сећање, тек када те сви забораве, умрећеш…“

„Путуј Лазо, нема смрти, памтићемо те увек“, рекла је Милинчић.

Новинар „Политике“ Александар Апостоловски Лазанског је описао као мајстора новинарства који је одлучио да никада неће писати досадно и да је ту идеју заштито својим именом и презименом.

Апостоловски је казао да је Лазански сва новинарска правила прилагодио себи и тектонском снагом свог талента и упорности одлучио да уместо садржаја текста главна вест буде он сам.

„Земља је могла да се окрене наопачке, да се догоди било шта, али је негов одлазак био вест дана“, рекао је Апостоловски.

За Апостоловског је Лазански био једини новинар са југословенских простора који имао статус поп звезде и за кога је говорио да је Здравко Чолић српског и југо новинарства.

„Био је Србин југоносталгичар и југотрагичар, ко га сматра националистом, није знао ништа о Лази, ни о животу“, рекао је Апостоловски.

Комеморацији су присуствовали министар за иновације и технолошли развој Ненад Поповић, министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић, заменик градоначелника Горан Весић, новинар Миломир Марић, писац Александар Гаталица, новинарка Весна Југовић.

Извор: Танјуг











Original Article

(Visited 1 times, 1 visits today)