Ако је нешто апсурдно, онда је то становиште да Словенија има већи и легитимнији интерес на Косову и Метохији него Србија, чија је Косово и Метохија аутономна покрајина, а на основу порука које ових дана долазе из Љубљане могао би се стећи утисак да неки тамошњи политички чиниоци тако мисле.

То што је Србија одлучила да не проблематизује ово питање у односима са Словенијом, са којом желимо да имамо партнерске, стабилне и обострано корисне односе, не значи да одобравамо и да ћемо икада одобравати позицију Словеније када је реч о нашој јужној покрајини.

Не оспоравамо Словенији право да заузима став по било којем спољнополитичком питању и да то питање третира као свој државни интерес, али, исто тако, Словенија не би смела да ускраћује Србији право да штити сопствене државне и националне интересе. Свакако не би требало да потенцира да је њен државни интерес оспоравање државних интереса Србије.

Уколико смо се сложили да се не слажемо по овом, за Словенију споредном, а за Србију кључном државном и националном питању, онда је потребно показати и мало дипломатског такта и не дирати Србију тамо где је најосетљивија.

То је минимум пристојности који мора да покаже неко ко жели да негује партнерске односе са Србијом.

Србија, штитећи свој суверенитет и територијални интегритет, штити и међународно право, а они који су признали самопроглашену независност такозваног „Косова“ прекршили су међународно право и повредили територијални интегритет Србије. То што на ову чињеницу не подсећамо свакога дана не значи да се колебамо, већ да желимо да градимо мостове и са онима који по овом питању имају другачији став.

Управо такав став Србије повећао је и наставља да повећава број држава које не признају тзв. „Косово“, већ Србију у њеним међународно признатим границама у оквиру којих је и чланица УН.

Original Article