Шеф хрватске дипломатије Гордан Грлић Радман је, јавно изреченом оценом да је признање једнострано проглашене независности „Косова“ од стране Србије неминовност, изашао из оквира званичне политике ЕУ, која је, подсетићу, по овом питању на статусно неутралним позицијама.

Србија, разуме се, упркос жељама министра Грлића Радмана, неће признати једнострано проглашену независност своје јужне покрајине, и за то има читав низ ваљаних разлога, а њени аргументи чврсто су засновани на међународном праву, на правно важећој Резолуцији 1244 Савета безбедности УН, односно на темељним принципима на којима почивају савремени међународни односи.

Позиција хрватске дипломатије по овом питању је, најблаже речено, противречна, јер Хрватска данас брани територијални интегритет и суверенитет Украјине позивајући се управо на принцип суверености и неповредивости територијалног интегритета држава, а истовремено Србији ускраћује иста права, што није ни принципијелно ни добросуседски.

Принципи међународног права морају бити универзални да би уопште били принципи, а свако одступање од правила и прихватање преседана заправо обесмишљава међународно право и руши његове темеље.

Велики број земаља је, управо у садашњој геополитичкој ситуацији, постао болно свестан да се повреде међународног права и принципа враћају као бумеранг, и зато је све већи број оних који одлучују да олако дато признање самопроглашеном „Косову“ повуку.

Очекујемо да ће тим путем поћи и Република Хрватска, не само због посвећености међународним праву, већ и због тога што, надамо се, сагледава важност изградње стабилних добросуседских односа са Републиком Србијом.

Original Article