Аљбин Курти у сваком свом јавном наступу аргументацију гради на погрешној премиси да је самопроглашено „Косово“ држава, и, када се то има на уму, читава његова политичка конструкција је један велики нонсенс.

Тако је рецимо његова тврдња да председник Србије жели да од самопроглашеног „Косова“ направи „нестабилну државу“ двоструко неистинита, јер Србија и њен председник свакако не желе да од своје јужне покрајине праве државу, а не желимо ни да Косово и Метохија буде зона нестабилности.

Управо Курти генерише нестабилност инсистирајући на независности такозваној „Косова“ као задатости, претећи стварањем тзв. велике Албаније и шаљући до зуба наоружане фаланге на голоруки српски народ у покрајини.

Апсурдно је и да Србију са нацистичком Немачком пореди неко ко је идејни настављач фашистичких великодржавних идеја из Другог светског рата, а које су, између осталог, резултирале стварањем СС дивизије „Скендербег“ и страшним масовним злочинима против српског народа.

Али, осим што своју аргументацију гради на непостојећим претпоставкама правећи тако логичке грешке, што може бити и последица његове неутемељености у реалности, Курти и свесно лаже представљајући себе као лучоношу демократије, мира и стабилности, и његови поступци то свакодневно потврђују.

Своју политичку каријеру Курти је градио преврћући камионе и бацајући сузавац, и читава његова политика је била и остала продукт конфликтног а не помиритељског погледа на свет, а његове поруке могу наићи на плодно тло само код оних који деле ту врсту односа према политици и животу.

То што Курти, као и многи други, све чешће добија простор у загребачким медијима за распламсавање антисрпских осећања јесте феномен који заслужује посебан осврт и дубљу анализу коме то одговара.

Original Article

(Visited 1 times, 1 visits today)