Гасни интерконектор између Бугарске и Грчке, који ће повезати гасоводе ове две земље и који би требало да допринесе гасној диверзификацији у региону, као и јачању сарадње у области енергетике, биће отворен сутра, а церемонији ће присуствовати и председник Србије Александар Вучић.

Амбасадор Србије у Бугарској Жељко Јовић је за Евроњуз Србија рекао да је кључни допринос новог интерконектора повезивање са азербејџанским налазиштима гаса, али и могућност да и Бугарска и остале земље региона могу да се снабдевају и течним природним гасом из неке од земаља које њима располажу.

"Не само за Бугарску, већ и за све земље региона, важна је могућност повезивања на азербејџанска изворишта гаса – Шар Дениз 1 и Шар Дениз 2. Поред азербејџанског гаса, који гасоводом пролази путем Јужног гасног коридора, односно путем три кључна гасовода (Јужно-кавкаски, ТАНАП и ТАП), постоје и други извори, који нису ништа мање битни. То су извори из Катара, Саудијске Арабије, САД, али се овог пута ради о течном природном гасу за који је потребан транспорт бродовима са једне стране и са друге стране терминали за његов истовар и за регасификацију", рекао је Јовић.

Амбасадор је истакао да ће и Србија врло брзо, користећи бугарску гасну инфраструктуру, односно завршетком интерконектора Србија-Бугарска, практично моћи да користи исто ово што данас Бугари посредством грчке инфраструктуре могу да раде, да добија гас из азербејџанкских изворишта, као и могућност коришћења ТНГ. Он је додао да се очекује да ће наш интерконектор бити завршен средином следеће године.

Изградња терминала за ЛНГ у грчкој луци Александрополис, која је почела у мају, има за циљ смањење зависности овог дела Европе од руског гаса, а веза са Србијом би требало да буде гасна интерконекција Ниш-Димитровград, чија је изградња између Србије и Бугарске почела у фебруару. Србија је тренутно, као и већина европских земаља, зависна од једног добављача гаса из Руске Федерације, иако имамо два правца снабдевања, преко Мађарске и Бугарске. Овај пројекат требало би да омогући Србији диверзификацију, односно могућност коришћења гаса из других извора.

Гасовод ће у нашој земљи бити дуг 109 километара, а укупна дужина двосмерног гасовода кроз Србију и Бугарску је 170 километара. Влада Србије је раније саопштила да је пројектован за капацитет од 1,8 милијарди кубних метара гаса годишње, као и да је рок за завршетак радова октобар 2023. године.

Вредност пројекта је 85,5 милиона евра, од чега је 25 милиона кредит Европске инвестиционе банке, 49,6 милиона евра су бесповратна средства из ИПА фонда ЕУ, а преосталих око 11 милиона евра биће обезбеђено из буџета Србије и средстава Србијагаса. Поред Србије, и Бугарска је за изградњу гасовода на својој територији од Европске комисије добила грант од 27,6 милиона евра.

Балкански ток, којим се руским гасом снабдева и Србија, пролази кроз Бугарску, иако ова земља не купује више тај гас, јер је увела санкције Русији, али Јовић каже да гас и даље пролази и напомиње да смо ми као држава потписали конкретне уговоре и са Русијом као достављачем и са Бугарском као транзитном државом.

"Да ли ће гас протицати или неће не може бити предмет неких обећања и усмених договора, већ је он стриктно регулисан важећим и врло јаким међународно-правним уговорима. Са Републиком Бугарском имамо изузетну сарадњу када је у питању енергетика, па и реализација одређених конкретних инфраструктурних пројеката и не очекујем да дође до било каквог проблема када је у питању проток гаса од Русије преко Балканског тока ка Републици Србији", поручио је амбасадор Јовић за Еуроњуз Србија.

Извор: Еуроњуз Србија

Original Article