Државни секретар у Министарству спољних послова Немања Старовић изјавио је да Београд треба да остане посвећен процесу дијалога који се води под покровитељством ЕУ као медијатора који је од Генералне скупштине УН добио мандат да води преговоре о свеобухватној нормализацији односа, без обзира на ставове САД и једну сада промењену оптику из Немачке по питању Kосова и Метохије.

На питање о порукама које је упутио немачки канцелар Олаф Шолц, Старовић је на Радио-телевизији Србије рекао да о питању Kосова и Метохије нисмо дошли до сагласности, али да то не значи да ми треба сада да се дуримо и напустимо преговарачки процес у Бриселу.

„Управо супротно, ми треба да останемо посвећени процесу дијалога“, навео је Старовић и нагласио да је веровао да ће се наћи неки најмањи заједнички садржатељ чак и око оних тема око којих се никако не можемо сложити, пре свега питање Kосова и Метохије, а који би могао да буде у заједничком ставу и деловању на томе да се у најмању руку очува мир и стабиност у региону, што би значило обесхрабривање једностраних потеза Приштине којима је и те како склона администрација Аљбина Kуртија.

Према његовим речима, оно што је за нас представљало једну непријатну новину јесте оно што смо чули не у Београд, већ у Приштини раније током дана и што показује да се Немачка сада први пут придружила САД у томе што је напустила тај принцип конструктивне двосмислености који је красио бриселске преговоре од момента када су започети пре пуних 11 година.

“Kоментар председника Вучића на конференцији за штампу био је заиста одговаран, одважан и државнички у сваком смислу”, нагласио је Старовић.

Државни секретар МСП каже да су неке тезе и ставови канцелара Шолца заиста били веома непријатни за наше уши, али да то није нешто што је било неочекивано, као и да то не треба да нас обесхрабри када говоримо о ономе што је сада циљ који треба да поставимо испред нас, а то је да пригрлимо све могућности, уколико се и када се буду отвориле, за некакву нову енергију у процесу приступања ЕУ.

Старовић је навео да верује да је успостављен висок ниво поверења о тој теми и да можемо очекивати некакве озбиљне помаке већ током ове године и нагласио да је на нама да, уколико се те могућности отворе, да их препознамо и да их пригрлимо, да заиста напредујемо на европском путу, као и да не пропустимо још једном неку прилику уколико нам се буде указала, наравно не по цену одрицања од нашег територијалног интегритета.

“То се неће десити. Надам се да ће у моменту када дођемо пред врата пуноправног чланства доћи до измене у ставовима кључних држава чланица који ће омогућити да се понови оно што се у Европи стално понавља, јер историја ЕУ јесте историја компромиса, историја креативних и асиметричних решења и да ће таква могућност бити остављена и нашој држави. Уколико, пак, не буде, уколико будемо под неким бинарним избором или-или, одлука ће бити донета у складу са демократском вољом грађана”, рекао је државни секретар МСП.

На питање о очекивањима канцелара Шолца у вези са увођењем санкција Русији, Старовић је рекао да је сам Шолц више пута говорио о томе да из његовог угла посматрано, санкције према Русији морају бити оштре и снажне, али да не смеју наносити више штете самој Немачкој него Русији.

Додао је да онда барем тај аргумент једнаких аршина које примењује Немачка према самој себи може имати неког ефекта.

„Свакоме је јасно да би било какве санкције које би евентуално Србија завела Русији много више штете нанеле Србији него Русији“, каже Старовић.

Државни секретар је рекао да Србија има обавезу као држава која је у приступном процесу у односу на ЕУ да постепено усаглашава своју спољну политику до оног дана када постане пуноправна чланица и када треба да се усагласи стопроцентно.

Старовић је навео да је проблематично из више разлога што се сад уводи опет једна новина где се тражи да државе које су у приступном процесу већ сада, у моменту док су далеко од пуноправног чланства, у потпуности почну да примењују заједничку спољну и безбедносну политику, као неко ко само примењује одлуке у чијем доношењу не учествује.

„Такво везивање пуног усаглашавања са напретком у процесу европских интеграције не може бити оправдано када видимо наше суседе, рецимо Северну Македонију и Албанију, које су стопроцентно усагласиле своју спољну политику са Бриселом, а немају апсолутно никакав напредак на путу ка ЕУ“, каже Старовић.

Original Article