Државни секретар у Министарству спољних послова Немања Старовић изјавио је да је важно да Србија што пре договори нови вишегодишњи споразум са Русијом о снабдевању гасом због ургентности ситуације у којој се данас налазимо.

Уочи сусрета председника Србије Александра Вучића и председника Русије Владимира Путина, Старовић је, гостујући на ТВ Прва, рекао да је важно да већ данас буде постигнут што већи део договора који је комплексан, како би се касније на нивоу компанија, Србијагаса и Гаспромекспорта, све дефинисало у комерцијалном уговору.

„Данас плаћамо цену од 270 долара на 1.000 кубних метара гаса који купујемо из Русије, то је цена која је дефинисана такозваном нафтном формулом. Видимо да су цене данас на тржишту далеко веће, превазилазе 1.000 долара по истој мерној јединици, што значи када имамо у виду нашу планирану потрошњу која сваке године расте услед процеса реиндустријализације, али и развоја секундарне гасоводне мреже, планиране количине су три милијарде кубних метара годишње“, рекао је Старовић.

Према његовим речима, то се у новцу креће у распону од око 800 милиона долара, које бисмо плаћали по постојећим ценама, до чак више од три милијарде долара годишње, ако гледамо тржишне цене.

„Распон је огроман, сваки, један долар на 1.000 кубних метара, имајући у виду планирану потрошњу, значио би три милиона долара годишње више од онога данас. Ради се о изузетно важним уговорима, цена је битна, али није једина ствар која је битна, једнако су битни услови такозване флексибилности који су нам веома потребни“, каже Старовић.

Објаснио је да то значи, да у случају потребе за додатним количинама гаса, цена буде иста као она планирана, а не вишеструко скупља.

На питање да ли могу да се очекују реакције и критике са Запада ако Србија добије гас од Русије по нижој цени, Старовић је рекао да није реално очекивати да цена буде нижа у односу на постојећу, јер ми нисмо директни увозник и додао да је увек било реакција, те да се Србија залаже за диверзификацију и извора и праваца снабдевања.

На питање о наводима да се САД враћају тврђој политици на Балкану и о томе колико Русија може томе да се супротстави, Стaровић је рекао да не би то посматрао у категоријама некакве конфронтације, и да је сасвим природно и логично да САД пројектују своје интересе на свим тачкама планете.

Према његовим речима, појачано интересовање САД за регион би у неким од сценарија могло бити позитивно, ако погледамо помоћ САД у постизању Вашингтонског споразума, коме остаје посвећена и актуелна америчка администрација, баш као и Србија.

Поводом одбијања премијера привремених приштинских институција Аљбина Kуртија да поштује Вашингтонски, али и Брислески споразум, Стaровић је рекао да је то што Kурти ради месецима уназад бацање рукавице у лице не само званичном Београду, него и бриселским медијаторима и да Kурти отворено говори о томе да их не занима ни Бриселски, ни Вашингтонски споразум.

Старовић је рекао да је јако важно да коначно добијемо одговор од европских медијатора да ли је Бриселски споразум на снази или није, а на питање које су то државе спремне да повуку признање тзв. Kосова, навео је да је Београд посвећен поштовању Вашингтонског споразума и да због те посвећености не може да говори о броју и именима држава.

Original Article