Након најаве да ће представници Албанаца са југа Србије покушати да у Уједињеним нацијама покрену питање "прешевске долине", државни секретар Министарства спољних послова Немања Старовић каже да је тај покушај осуђен на неуспех, због процедуре која би морала да буде испоштована.

Албанија је, наиме, прошле недеље први пут преузела једномесечно председавање Саветом безбедности Уједињених нација, а пре пар дана, медији су пренели да су албански лидери са југа Србије боравиил у САД и разговарали са амбасадором Албаније у УН Феритом Хоџом, тражећи да питање "прешевске долине" буде покренуто у УН.

Старовић, међутим, указује да је, имајући у виду постојећу процедуру на основу које функционише Савет безбедности УН, било каква иницијатива која би тематизовала или на дневни ред ставила положај албанске мањине у Србији, осуђена на неуспех.

Он за Тањуг каже да су шансе готово непостојеће да се на некој од наредних седица СБ УН нађе таква тачка дневног реда.

Један од разлога је, појашњава, то што се дневни ред председавања СБ УН утврђује на месечном нивоу, а до сада апсолутно није било говора о тако нечему.

"Друга ствар је та што је када се расправља о темама које представљају унутрашње питање суверене државе неопходно да се прибави писмено одобрење државе – у овом случају Србије", навео је он и нагласио да ниједан од два услова није задовољен.

Старовић додаје да, са друге стране, постоји могућност да се то питање тематизује на заседањима Савета за људска права УН у Женеви, које почиње већ наредне недеље, али да исто тако нема никаквих назнака ни иницјиатива да се дневни ред прошири том темом.

Како наводи, ипак, постоји одређена могућност, јер у раду Савета поред суверених држава учествују и различите НВО, те је стога потребно држати адекватну пажњу.

Старовић је подсетио да је било покушаја проблематизације питања положаја права албанске националне мањине у међународним телима и пред Организацијом за европску безбедност и сарадњу покрене питање тзв пасивизације личних адреса али да је проблем решен на позитиван начин.

"У сарадњи коју смо имали са ОЕБС-ом све те евентулане нејасноће решене су на позитиван начин. Указано је да се пасивизација адреса на читавој територији Србији спроводи по једнаким процедурама и да нема говора о дискриминицији припадника албанске националне заједнице", навео је Старовић.

Старовић је подсетио и нагласио да је систем заштите људских и мањинских права у Србији на завидном нивоу – свакако на вишем нивоу него у другим државама у окружењу.

"По односу према националним мањинама смо у самом европском врху када говоримо о систему по којем су установљени Савети националних мањина који имају максималну подршку државе и укључујући и буџетска средства која се издвајају за њихов рад'', рекао је он.

Пракса је, додао је он, таква да ако постоје одређене примедбе и притужбе за положај било које националне мањине а која има своју матичну државу да се питања решавају кроз механизам мешовитих владиних комитета за права националних мањина.

"Србија има формиране и функционалне мешовите међувладнине комитете са Северном Македонијом, Румунијом и спремни смо да ако постоји потреба да га формирамо и са Албанијом", рекао је Старовић.

Извор: Танјуг

Original Article