Државни секретар у Министарству спољних послова Немања Старовић изјавио је да је инцијатива „Отворени Балкан“ пројекат будућности, а да је јако добро што се рад на реализацији те инцијативе убрзава.

Поводом одржавања састанка у Београду поводом те инцијативе, Старовић је, гостујући на Радио-телевизији Србије, рекао да су планови јако амбициозни и да је идеја водиља да се до почетка 2023. у потпуности уклоне гранични прелази између Србије, Северне Македоније и Албаније.

„Не укидају се границе, као што то неко каже, већ је идеја да се укину гранични прелази, да се омогући потпуно слободан проток људи, робе и капитала и услуга, да се формира једниствено тржиште рада, формирају заједнички програми за привлачење страних инвестиција, јер на тај начин заиста можемо да допринесемо повећању богатства у нашем региону“, нагласио је Старовић и додао да ће сви укључени у ту инцијативу имати користи, а да је она отворена за прикључење и других партнера из региона Западног Балкана.

Према његовим речима, да су гранични прелази добри за економију, и Европска унија би их имала.

Старовић је нагласио да је добро што је синоћ на радној вечери са председником Србије Александром Вучићем, и представницима Алабније и Северне Македоније, присуствовао и председник Владе Црне Горе Здравко Kривокапић, имајући у виду да је један од основних квалитета иницијативе „Отворени Балкан“ то што је отворена за све на западном Балкану.

Старовић је рекао да Kривокапић изнео своју заинтересованост и отвореност да разговара о тој инцијативи и изразио очекивање да ће Црна Гора ускоро бити учесник инцијативе „Отворени Балкан“.

Поводом званичне посете Kривокапића Београду, Старовић је навео да је она била изузетно добра и успешна и да има потенцијал да представља својеврсну прекретницу у одосима Србије и Црне Горе, која нам је и те како била потребна.

Старовић је рекао да је најбитније да су сви сусрети Kривокапића са српским званичницима протекли у једној доброј и срдачној атмосфери.

Kако је нагласио, председник Србије Александар Вучић и премијерка Ана Брнабић исказали су завидан ниво поштовања према Kривокапићу, а агенда је била формирана тако да буде позитивна, да се тематизују одређена питања око којих не постоји неслагања или су она минимална.

„То је некаква стратегија постепених одмерених корака како бисмо у наредних неколилко месеци заиста превазишли све проблеме, крупне политичке проблеме који су се нагомилавали годинама уназад. Мислим да је та стратегија добра. Не постоје разлози зашто односи између званичне Подгорице и званичног Београда не би били далеко бољи него што данас јесу“, рекао је Старовић и навео заједничку историју и блискости две државе и два народа.

Најављену заједничку седницу влада Србије и Црне Горе крајем децембра ове године или почетком јануара 2022. године, Старовић види као добру прилику да се окупе сви министри и да се отворе оне теме где постоји простор за унапређење сарадње, од економије па надаље.

„То је добар наредни корак који се планира када говоримо о тој нормализацији односа који су без суштинских разлога нарушени у претходним годинама између Београда и Подгорице. Сигуран сам да ће до те седнице свакао доћи, а да ће она дати добре резултате“, рекао је Старовић.

На питање о ситуацији у БиХ и расправи у Савету безбедности УН, Старовић каже да је Резолуцијом СБ УН продужен мандат миисије Еуфора, која броји свега неколико стотина војника.

„Одлука је била једногласна на заседању СБ УН, али је мера компромиса која је пронађена између држава чланица СБ УН била то да се у тој резолуцији не спомиње високи представник Kристијан Шмит и да на тај начин питање његовог пуног легитимитета негде остане и даље отворено“, рекао је Старовић.

Старовић је рекао да нису тачне тврдње неких у западном делу међународне заједнице да је суштина свих проблема у личности српског члана Председништва БиХ Милорада Додика.
Према његовим речима, уколико неко сматра да би се политичка криза која постоји могла решити неком врстом санкција, то такође сматрамо погрешним решењем, јер Република Србија никада неће подржати било какву врсту санкција, односно у њима неће учествовати.

„То је јасна порука и нашој јавности и јавности пре свега у Републици Српској да никаквих нових блокада на Дрини, као што смо то нажалост имали 1994. неће бити, што не значи да ми не апелујемо на све да се посвете дијалогу као једином начину да се превазиђе постојећа криза“, рекао је Старовић.

На ширем плану, оценио је Старовић, потребан је дијалог између српског и бошњачког фактора у целини и то је нешто на чему инсистира председник Србије Александар Вучић који је упутио званичан позив Бакиру Изетбеговићу, као легитимном политичком представнику бошњачког народа, да посети Београд.

„Нажалост, видели смо какве су реакције биле веома оштре, веома негативне у политичком Сарајеву да је због тога Изетбеговић, који је испрва прихватио тај позив, на крају од њега одустао, али тај позив је и даље отворен. Сигуран сам да ће председник Вучић на томе инсистирати и да ће до тог сусрета доћи ако не у Београду онда негде другде и да ће то бити, такође, само један у низу корака како би се тај дијалог између Срба и Бошњака успоставио. Он је јако важан за стабиност читавог Балкана“, рекао је Старовић.

Original Article

(Visited 1 times, 1 visits today)