Државни секретар у Министарству спољних послова Немања Старовић изјавио је да су обавезе Србије као државе која је у процесу приступања ЕУ да постепено усклађује своју спољну политику са заједничком спољно-безбедносном политиком ЕУ до момента пуноправног чланства и нагласио да Србија не жели да бира између Истока и Запада и да се држава определила за онај пут који је тежи, али даје резултате.

„То је суверена и независна спољна политика. Такав курс се налази сада пред додатним изазовима након 24. фебруара и то није тајна”, рекао је Старовић гостујући на Инсајдер телевизији.

Према његовим речима, држимо се пре свега наше спољне политике која произилази или извире из закључака Савета за националну безбедност који су донети већ 25. фебруара, дан након почетка рата у Украјини и управо на том курсу истрајавамо већ пуна три месеца.

Старовић каже да из палете лоших решења бирамо она која ће донети најмање штете нашој држави.

Државни секретар је навео да се сваки дан чују поруке светских званичника да је неопходно да Србија изабере страну и да постоји та жеља да се Србија у потпуности усклади са оним “што зову заједничком спољно-безбедносном политиком ЕУ”.

„Међутим, ако ћемо да погледамо оно што пише у папирима, оно што представља заиста наше обавезе као државе која је у процесу приступања ЕУ, то је да ми постепено усклађујемо своју спољну политику са заједничком спољно-безбедносном политиком ЕУ“, нагласио је Старовић.

Kако је навео, држава „веома рационално доноси своје спољнополитичке одлуке“, а рационална процена је да би приступање режиму санкција против Русије нанело у конкретном смислу више штете, него неувођење, пре свега у погледу очувања енергетске безбедности.

„Kоја је цена већа – то се преиспитује сваког дана“, рекао је државни секретар.

Поводом захтева привремених институција самоуправе у Приштини за пријем у Савет Европе, Старовић је рекао да нас очекује велика битка која суштински није ни почела.

Старовић је подсетио да се на недавној седници Kомитета министара Савета Европе у Торину заправо тема чланства тзв. Kосова није нашла ни на дневном реду, да је потребна двотрећинска већина у Савету Европе за тај захтев, да је математика на страни Приштине, али и нагласио да се до сада државе нису увек у међународним форумима стриктно опредељивале спрам тога да ли су признале независност тзв. Kосова или не.

„У моменту када процес буде започет, а не знамо када ће то бити, он ће трајати не мање од годину дана, може трајати и три, четири године“, објашњава Старовић.

На питање када ће председник Србије Александар Вучић саопштити које су четири државе повукле признање тзв. Kосова, Старовић је рекао да председник представља Србију у иностранству и има најбољи преглед ситуације и да ће он проценити када ће да упозна јавност.

Original Article