Државни секретар у Министарству спољних послова Немања Старовић оценио је да је јучерашња посета председника Европског савета Шарла Мишела Београду веома важна јер је њом исказано велико поштовање и пажња према Србији, као и његов разговор са председником Србије Александром Вучићем о идеји формирања Европске геополитичке заједнице.

Старовић је, гостујући на Радио-телевизији Србије, рекао да више месеци у Бриселу и другим престоцинама држава чланица ЕУ циркулише идеја о формирања додатног кровног институционалног механизам који би објединио не само чланице ЕУ, већ и државе са којима ЕУ остварује сарадњу и некадашње њене чланице попут Велике Британије.

„Остаје да се види шта ће бити конкретна садржина тог предлога. Постоји висока доза оптимизма. Сагласан сам са оценом председника Вучића да је то нешто што би могло бити изузетно корисно за Србију“, нагласио је Старовић и навео да је председник Вучић наговестио да ће предложити Влади Србије да се ми томе прикључимо.

Старовић је навео да формирање тог кровног институционалног механизма, као што је и рекао Мишел, апсолутно није замена за приступање ЕУ и не ради се о „чекаониоци за пуноправно чланство“, нити о некој алтернативи јер би, како је објаснио, Србија и даље била у процесу приступању, али би то убрзало наш приступни процес.

Напомињући да је Србија до сада отворила 22 преговарачка поглавља од укупно 35, Старовић је рекао да су у овој фази све државе које су у тим претходним круговима постајале чланице имале пуну извесност у виду неког одређеног датума када би и постале пуноправне чланице.

„Нама је неопходно, и о томе се такође разговара, већи степен извесности у самој завршници приступног процеса и одређеног датума. Верујем да ћемо имати прилику да о томе разговарамо у наредним месецима“, рекао је Старовић.

У том смислу је навео значај самита држава чланица ЕУ и западног Балкана 23. јуна који у Бриселу организује француско председавње после кога ће доста тога бити познато, као и посету немачког канцелара Олафа Шолца Београду половином јуна, уочи тог самита.

„Верујем да ће се на столу наћи много ствари које су важне за нас и да ћемо добити већу доза извесности да знамо можемо ли и на који начин постати пуноправна чланица“, рекао је Старовић.

Поводом данашње седнице Kомитета министара Савета Европе у Торину, Старовић је навео да Италија, која трентуно председава том комитету, није уврстила апликацију представника проивремених институција самоуправе у Приштини у нацрт дневног реда данашње сендице.

„То нажалост не значи да се не може десити да на самом почетку седнице, приликом утврђивања дневног реда, нека од држава чланица предложи да се та тема ипак уврсти у дневни ред. Због тога постоји висока доза будности, министар спољних послова Никола Селаковић је у Торину, присуствоваће седници Kомитета министара и учинићемо све у нашој моћи да заштитимо виталне државне и националне интересе Србије“, поручио је Старовић.

Објашњавајући процедуре у Савету Европе, Старовић је рекао да чак и уколико би се десило да у неком моменту, па и данас, Kомитет министара Савета Европе двотрећинском већином покрене приступну процедуру за привремене институције самоуправе из Приштине, тај процес је изузетно захтеван, компликован и дуго траје.

„Kомитет министара то пребацује даље у надлежност Парпаментарне скупштине Савета Европе, тамо је потребна такође двотрећинска већина, ПС СЕ пребацује трима надлежним комитетима који потом о томе расправљају, све се враћа опет на ПССЕ, захтева се двотрећинска већина и у коначном кораку опет долази на Kомитет министар СЕ“, рекао је Старовић.

Према његовим речима, то све не може технички да траје мање од годину, а врло вероватно је да може трајати много, много дуже од тога.

„У сваком случају, следи нам следи једна веома озбиљна, тешка и дуготрајна дипломатска и политичка борба“, навео је Старовић који је говорио и о томе да Београд треба међународним партнерима да указује на то да привремене институције самоуправе у Приштини повлаче једностране потезе и крше Бриселски и Вашингтонски споразум.

Original Article