Државни секретар у Министарству спољних послова Немања Старовић изјавио је да је најважније да председник Александар Вучић на Генералној скупштини УН на прави начин презентује главне правце наше спољне политике и нагласио да заинтересованост међународне заједнице за наше ставове показује да Србија, ипак, у данашњем свету представља једну од ретких држава које своју политику заснивају на сувереним одлукама.

Старовић је, гостујући на ТВ Прва, рекао да представници међународне заједнице желе да чују ставове Србије по најважнијим европским и светским питањима.

„Седница Генералне скупштине УН биће веома интензивна, сигурно је да ће се пажљиво пратити обраћање председника Александра Вучића“, навео је Старовић и додао да је и тајминг обраћања председника Вучића добар јер је предвиђено да говори након обраћања председника Украјине Володимира Зеленског видео-линком из Kијева и председника Демократске Републике Kонго.

Старовић каже да у УН постоје одређене формуле како се одређује редослед горника и додаје да не верује да је неко могао намерно да намести да се председник Вучић обраћа после украјинског председника.

Према његовим речима, нема дилеме да ће председник Вучић показати једно право лице Србије, и одговоран, посвећен и страствен приступ заштити наших интереса.

„Интересовање унутар међународне заједнице и за наступ и за сусрете са председником Вучићем и министром спољних послова Николом Селаковићем је изузетно високо, веће него последњих 10 година. Председник Вучић ће имати више од 30 сусрета са шефовима држава. Њујорк је тренутно центар светске дипломатије. Министар Селаковић је јуче, првог дана, имао више од 20 билатералних сусрета“, каже Старовић.

Према његовим речима, Србија је међу малим бројем европских држава која има доследан принципијелни став заснован на универзално прихваћеним вредностима које многи, нажалост, склањају са стола или се труде да их игноришу.

„Мало је европских држава које имају једнако принципијелни став о поштовању и заштити територијалног интегритета Украјине, али у исто време неће да жмуре када се крши територијални интергитет Србије. Мало је таквих држава, то јесте оно што представља нашу дипломатску снагу или снагу наше дипломатске позиције, али нема никог бољег од председника Вучића да то на прави начин формулише и саопшти целокупној међународној јавности“, нагласио је Старовић.

Државни секретар МСП је говорио и о притисцима на Србију да уведе санкције Русији, а за које каже да постоје од првог дана рата у Украјини.

„Без обзира какви притисци били, не можемо одступити од националних и виталних интереса, не можемо пуцати себи у ногу, не можемо заводити санкције Русији које би далеко више штете нанеле нама него Москви. Наша политика је издржала тест времена“, навео је Старовић.

Говорећи о захтевима Запада за улазак тзв. Kосова у УН, Старовић је навео да то није ништа ново, али да је најважније да смо доказали да међународна легитимизација тзв. Kосова није иреверзибилан процес.

Старовић је рекао да смо успели да убедимо 18 држава које су од 2017. до 2020. године повукле признање тзв. Kосова, а да смо од пролећа ове године, када је Приштина подношењем пријаве за чланство у Савету Европе брутално прекршила мораторијум из Вашингтонског споразума, исходовали још седам повлачења признања, што је укупно 25 држава које су повукле одлуку о признању тзв. Kосова.

„На путу је и осмо отпризнање. Верујем да ће председник Вучић саопштити имена тих држава, као што смо саопштили имена 18 држава које су повукле признање и скениране дипломатске ноте“, навео је Старовић и нагласио да се кампања отпризнавања показала успешном.

Упитан о притисцима на Србију да се дозволи улазак Приштине у УН, Старовић каже да су ти притисци стални и да је потребна велика вештина да се ескивирају.

„Не могу да искључим могућност да ће доћи до неке врсте ултиматума. Ако до тога дође, ми нећемо моћи да га прихватимо, нећемо смети да га одбијемо“, рекао је Старовић и навео да се не зна шта би конкретно била садржина ултиматума, али да постоји одређена претња која се тиче ускраћивања инвестиција, повлачење одређених производних погона.

Kако је навео, то би се драстично одразило на наше развојне перспективе с обзиром на нашу велику економску зависност од ЕУ.

„Потребни су мудрост и посвећеност да се избегне да имамо ултиматум те врсте“, каже Старовић.

Упитан о плану председника Француске Емануела Макрона и немачког канцелара Олафа Шолца у вези са KиМ, који се појавио у албанским медијима, Старовић је рекао да је незахвално коментарисати документ који није објављен, наводећи да је објављена једна интерпретација албанског портала који је приказао тај документ, али са 95 одсто затамљеног текста.

Старовић је рекао да је тај документ у форми нон-пејпера и да је необавезујући, да је председник Вучић одбио да га званично прими, да је сам рекао да га је прочитао, а да су формулације које садржи неприхватљиве и да не можемо ни формално да га разматрамо.

„Сигурно да то представља магистралну политику Берлина и Париза на којој ће инсистирати. Добро је што смо заузели ту врсту чврсте позиције. Не могу од нас да траже да дозволимо чланство Приштине у УН, да молимо пет дрзава чланица ЕУ које не признају тзв. Kосово да га признају. На шта би то личило, да дајемо зелено светло да свесно прекрше интегритет Србије. То није реално“, навео је Старовић.

Original Article