Акција хрватске војске ,,Олуја" 1995. године ужасавајући је подсетник на страдање српског народа у 20. веку и трагична опомена да се историјске лекције морају пажљивије и мудрије савладавати, истакла је амбасадорка Републике Србије у СР Немачкој Снежана Јанковић.

Јанковић је, у интервјуу у франкфуртским Вестима, поводом Дана сећања на страдале и прогнане Србе у акцији ,,Олуја", истакла да злочини почињени над Србима на самом крају 20. века спадају у ред најтежих над неком нацијом и не могу се посматрати издвојено из контекста страдања и геноцида извршеног над српским народом у Другом светском рату.

,,Оваплоћење ове, људском уму тешко замисливе машинерије зла из периода нацистичке НДХ је концентрациони логор Јасеновац, чија је стравична прича и данас обавијена велом ћутања и предмет је најбезобзирнијег ревизионизма. Олуја је ужасавајући подсетник на сва претходна страдања српског народа и трагична опомена да се историјске лекције морају пажљивије и мудрије савладавати", нагласила је Јанковић.

Она је подсетила да је у акцији хрватских оружаних снага 4. августа 1995. године протерано више од 220.000 Срба, док се на листи погинулих и несталих води 1.872 наших сународника.

Српски народ, према њеним речима, с правом доживљава као велику неправду и лицемерје то што се о злочинима над Србима у ,,Олуји" и сличним акцијама не говори уопште или у много мањој мери него о жртвама других народа са наших простора.

Тим пре је, каже, то дужност и обавеза нас самих да их се сећамо и о њиховом страдању сведочимо.

Упитана да ли је употреба термина ,,погром” или ,,етничко чишћење” у сфери дипломатског речника, Јанковић је рекла да не постоји прави термин ни права реч ни у једном речнику за мржњу која је до ових злочина довела, нити за опсег страдања и бол оних који су своје најближе изгубили на најстрашнији начин или оних који су протерани са својих вековних огњишта.

Подсетила је да је ,,Олуја” у хашкој оптужници против хрватских генерала Анте Готовине, Ивана Чермака и Младена Маркача окарактерисана као удружени злочиначки подухват са циљем трајног и присилног протеривања највећег дела Срба са простора тадашње Републике Српске Kрајине.

,,За тај подухват нико из хрватског војног и политичког врха није одговарао пред лицем правде и није правоснажно осуђен“, подвукла је она.

Супротно тој и таквој правди, демографска слика српског народа у Хрватској говори да је, према попису из 1991. године, у Републици Хрватској живело 582.663 Срба, док их је према попису из 2011. године било 183.633, додаје амбасадорка.

,,Нaкон грађанског рата и масовног егзодуса, број Срба је опао за две трећине. Реч је, дакле, о највећем етничком чишћењу након Другог светског рата и погрому најстрашнијих размера, у коме су без разлике страдали и жене и мушкарци, и деца и стари, уз систематско затирање свега што је носило жиг српског“, рекла је Јанковић.

На констатацију да Србија данас обележава Дан сећања, а Хрватска ће сутра славити, те питање може ли се та слика уопште променити и како, рекла да Србија и Република Српска од 2014. године заједно обележавају тај Дан и да је несхватљиво величање и слављење ,,Олује”, као и присуство представника међународне заједнице и дипломатског кора на таквим ,,прославама”, будући да на тај начин учествују у прослави етничког чишћења.

,,Та слика се може променити онда када сви буду спремни да искажу пијетет према српским жртвама, какав очекују и за страдале припаднике других нација", истакла је Јанковић.

Указала је и да би унапређење положаја Срба који су преостали у Хрватској, а који су пречесто изложени дискриминацији и ускраћивању основних права на сопствени језик, културу и пре свега безбедан и достојанствен живот, било би знак искрене жеље за превазилажењем наслеђа прошлости и за помирењем.

,,Упркос изостанку тога, Србија не само да води одговорну политику са тежиштем на помирењу и добросуседској сарадњи у региону, већ је и предводник у стварању позитивне атмосфере и јачању спона и поверења, како би се слика ратом, размирицама и мржњом растрзаног региона променила набоље“, поручила је амбасадорка.

Kада је реч о Kосову и Метохији, Јанковић је нагласила да је изналажење трајног и одрживог решења за то питање тема од највећег значаја не само за нашу земљу, већ и за очување мира и стабилности читавог региона.

Додала је да су Србија и њено руководство у свакој прилици показали да су увек спремни на разговоре, што је још једна потврда одговорне политике коју водимо и на чему нам се одаје признање.

Тренутна динамика и атмосфера у дијалогу, међутим, не охрабрују и показатељ су незрелости и неспремности на било какве уступке политичких лидера у Приштини, указала је Јанковић и додала је да неконструктиван наступ Приштине сужава простор у трагању за компромисом, што увиђају и европски партнери.

Јанковић каже да и упркос свему, Србија остаје посвећена дијалогу с Приштином, али инсистира да оно што је договорено мора бити и спроведено.

Говорећи о ,,Берлинском процесу", рекла је да је то важан и користан формат регионалне сарадње, који је донео и доноси конкретне користи, као, на пример, укидање роминга на Западном Балкану од 1. јула, јачање сарадње младих, али навела да то није и не треба га посматрати као замену за пуноправно чланство у ЕУ.

,,Напротив, могли бисмо рећи да је он својеврсна припрема региона за чланство", констатовала је амбасадорка и додала да је чланство у ЕУ један од кључних спољнополитичких приоритета и стратешки циљ Србије.

Тренутни застој у политици проширења, уверена је, неће утицати на наше напоре у реформама, јер је Србија на европском путу и због трансформационе моћи преговарачког процеса – наш циљ је да пре свега омогућимо бољи живот својим грађанима и будемо просперитетна и за живот привлачна држава, да задржимо наше младе и да им обезбедимо уређену државу, у којој имају прилику да остваре своје потенцијале.

Kада је реч о пројекту ,,Отворени Балкан" и на питање како Немачка гледа на ту иницијативу председника Србије, Јанковић је рекла да иницијатива на најбољи начин сведочи да смо, следећи тековине и вредности Европске уније, спремни и у стању да сами обликујемо своју будућност.

Природно је, додаје, да нико не може боље да познаје проблеме и потребе региона од нас самих, наводећи да се нада да ће цео регион, подстакнут конкретним користима, изразити спремност да му се прикључи.

,,Србија иницијативу 'Отворени Балкан' види као комплементарну са сличним пројектима, попут оних у оквиру Берлинског процеса који су Немачкој веома на срцу и који земље учеснице треба боље да повеже, искористи све њихове развојне капацитете, подигне атрактивност за стране инвестиције и унапреди животни стандард наших грађана, како бисмо били спремнији за остварење заједничког циља, а то је приступање ЕУ“, објаснила је Јанковић.

Kада је реч о економској сарадњи Србије и Немачке подсетила је да је Немачка годинама међу најзначајнијим привредним партнерима Србије, први спољнотрговински партнер и један од пет највећих страних инвеститора и билатералних донатора.

Немачке компаније су последњих година инвестирале у Србију више од 2,53 милијарде евра.

,,Посебно охрабрује чињеница да су немачки привредници у највећој мери задовољни пословањем у Србији, као и да је у нашој земљи активно преко 400 компанија са немачким капиталом, које запошљавају 70.000 радника. Наш циљ је да у сарадњи са немачким институцијама допринесемо да та бројка ускоро достигне 100.000“, додала је она.

Original Article

(Visited 1 times, 1 visits today)