У интервјуу за НоваТВ, нови амбасадор Србије у Северној Македонији њена екселенција Невена Јовановић говори о растућем тренду у развоју македонско-српских билатералних односа, македонској заједници у Србији и српској заједници у Македонији, стању и перспективи регионалне сарадње кроз нову иницијативу „Отворени Балкан“, као и прве утискенакон ступања на дужност.

1. Амбасадорка Јовановић, већ два месеца сте у Републици Северној Македонији. Иако је ово кратак период, ипак ћу Вас питати о Вашим имресијама – како сте примили вест да ћете управо у непосредном суседству обављати дипломатску дужност?

Служити својој земљи и носити звање амбасадора узвишен је и важан задатак. Велика је част, али и одговорност обављати ову дужност у земљи са којом нас повезују нераскидиве културне и историјске везе, засноване на заједничкој традицији, пријатељству и солидарности. Република Србија односима са Северном Македонијом придаје највећу могућу пажњу, као једном од најближих суседа и надам се да ћемо у наредном периоду сведочити даљем унапређивању наших већ веома добрих билатералних односа.

2. Kратак временски период сте овде, али тај период обележен је динамичним активностима у односима две земље. Постоји тренд убрзаног развоја билатералних односа, које годинама одликује континуирано пријатељство без отворених питања. Чему да захвалимо на убрзаном развоју у међусобним релацијама?

Односе Републике Србије и Републике Северне Македоније карактерише интензиван политички дијалог на највишем нивоу, а наши билатерални односи нису оптерећени отвореним питањима, упркос различитим позицијама у погледу статуса Косова и Метохије. Као што је изјавио наш председник Александар Вучић приликом недавне посете Скопљу, Србија од Северне Македоније и њених грађана не тражи ништа осим пријатељства и немамо никакве друге интересе осим да заједнички опстанемо на овим просторима и побољшамо живот наших грађана.

3. Рекло би се да је круна те нове динамике у односима, која свакако значи и нови квалитет, иницијатива „Open Balkan“. Одржан је и Регионални економски форум у Скопљу, на ком су потписана два меморандума и један споразум. Шта треба урадити да ова залагања за регионалну сарадњу и дух кооперативности не остану „мртво слово“ на папиру?

Заиста не видим разлог зашто би нешто иза чега су тако чврсто стали један председник и два премијера остало само „мртво слово“ на папиру. Иницијатива „Open Balkan” велика је идеја започета 2019. године и може се сматрати историјском јер су наше три државе – Србија, Северна Македонија и Албанија, у складу са европским вредностима, учиниле озбиљан искорак у правцу побољшања живота својих грађана и показале да су у стању да саме воде рачуна о својој будућности. Конкретно, реч је о иницијативи чији је циљ да се у региону успоставе четири слободе на којима се темељи ЕУ, односно њено унутрашње тржиште – слобода кретања роба, радника, капитала и услуга. План је да од 1. јануара 2023. године нема граница за грађане три земље. Пред нама није лак пут у спровођењу ове визије, али као што је нагласио председник Вучић морамо много да радимо, да убедимо наше људе да буду вредни, марљиви и да све резултате испоруче на време.

4. Потписана документа обухватају широки спектар сарадње и то: олакшавање транспортних процедура, затим помоћ у кризним ситуацијама, сарадњу привредних комора, а већ конкретну активност су преузеле поште. Да ли можете детаљније да нам образложите ове области сарадње и какву помоћ и олакшања могу очекивати грађани три земље?

На Економском форуму за регионалну садардњу, одржаном 29. јула у Скопљу, на коме је учествовало око 400 компанија из Северне Македоније, Албаније и Србије, председник Вучић и премијери Заев и Рама потписали су три документа: 1) Меморандум о разумевању и сарадњи на олакшању увоза, извоза и кретања робе на Западном Балкану; 2) Меморандум о разумевању и сарадњи у вези са слободним приступом тржишту рада на Западном Балкану и 3) Споразум о сарадњи у заштити од катастрофа на Западном Балкану. Први меморандум ће повећати и унапредити економску сарадњу, поједноставити процедуре у вези са увозом, извозом и кретањем робе. Меморандум који се тиче слободног приступа тржишту рада на Западном Балкану има циљ да поједностави процедуре у погледу добијања радних дозвола за држављане сваке од три земље, као и у погледу коришћења тих дозвола на територији било које од њих. Да поједноставимо, то у перспективи значи да нема чекања за грађане и каминоне на граници, једну заједничку радну дозволу за три земље, а предвиђено је и међусобно признавање квалификација односно диплома. Верујемо да ово може у одређеној мери ублажити и одлив становништва са којим се суочава не само наш регион, већ и читава Европа. Споразум о сарадњи у заштити од катастрофа на Западном Балкану има сврху да наше државе у складу са својим расположивим капацитетима помажу једна другој у случају катастрофа, што управо можемо да видимо на делу.

5. Амбасадорка Јовановић, због чега постоји толики отпор „Косова“ да се прикључи иницијативи која пре свега значи сарадњу, грађење нечег новог и коначно, нечег што потиче одавде. Ако је за утеху, овог пута су „ударили“ на албанског премијера Раму, а не на српског председника Вучића, али свеједно оваква реакција није за одобравање, независно коме је намењена. Да ли очекујете да се и друге земље да се прикључе „Open Balkan“-у?

Што се отворености иницијативе „Отворени Балкан“ тиче важно је нагласити да је позив за придруживање од почетка упућен Црној Гори и Босни и Херцеговини, као и представницима Привремених институција самоуправе у Приштини. Зашто се то до сада није догодило мислим да је питање које њима треба поставити. Подсетићу на оно што је председник Вучић истакао говорећи о иницијативи „Отворени Балкан“, а то је да ће Северна Македонија, Албанија и Србија имати барем за један одсто већу стопу раста у односу на остале на Западном Балкану, управо због учешћа у овој иницијативи, а у то верује и Светска банка. Такође, регион који обухвата ову иницијативу привући ће више од 80 одсто инвестиција целог Западног Балкана. Све то скупа нам говори да „Отворени Балкан“ представља добробит за све и доприноси продубљивању сарадње у региону у свим областима. Ако неко то не разуме, ми ту не можемо ништа.

7. Јовановић, македонски грађани и институције су се захвалили за вакцинацију и донацију вакцина, а ових дана након суочавања са критичном ситуацијом са пожарима поново смо затражили помоћ, а ви сте узвратили експресним слањем 4 хеликоптера. Ту бих споменула и ставове премијерке Брнабић и председника Вучића око бугарског вета Р. Северној Македонији. Ово спомињем у контексту питања да ли сви у региону схватамо суштину непосредног суседства и шта оно значи за све нас?

Постоје изазови који не познају границе појединачних држава, а угрожено јавно здравље у условима пандемије или шумски пожари са којима се ових дана суочавамо су неки од њих. Република Србија је захваљујући председнику Вучићу успела да обезбеди довољан број вакцина док се читав свет борио да их добије. Били смо у прилици да помогнемо братској Северној Македонији и то смо и учинили, без оклевања. Осим тога, Србија није само добар сусед, већ и братска држава на коју Северна Македонија и њени грађани могу да рачунају. Република Србија посвећена је политици мира и стабилности и решавању свих отворених питања са суседима мирним путем и дијалогом. Мир је за нас најважнији и зато Србија чини све да не одговара на бројне и честе провокативне поруке из региона, већ да буде загледана у будућност. Ипак, не можемо да не приметимо да поједини у нашем блиском окружењу величају догађаје који су довели до великог страдања српског народа.

8. На кога и на шта тачно мислите?

Мислим на годишњицу трагичног страдања српског народа у хрватској војној акцији „Олуја“ која се обележава 4. августа . Овај датум се сваке године у Хрватској прославља као велики празник и док Срби тугују, наши суседи славе. „Олуја“ представља један од највећих злочина етничког чишћења у свету после Другог светског рата, са више од 220.000 протераних. Након грађанског рата и масовног егзодуса српског народа, број Срба у Хрватској смањен је за две трећине. Тренутно се на листи погинулих и несталих Срба у „Олуји“ води 1.852 лица, а настала материјална штета је несагледива. Ми желимо мир и помирење, али не пристајемо на понижење и на ћутање. Србија никада неће позивати на нове сукобе, јер жели да се развија у сарадњи са свима у региону, али смо дужни да памтимо. Србија се не хвали својом снагом, али је довољно јака да никада више не дозволи погром над својим народом.

8. Колико сте задовољни правима која у овој земљи остварује српска заједници. Иако, како кажу, права никад доста. Да ли је потребно њихово унапређивање?

За разлику од неких претходних периода у којима није на прави начин било третирано питање положаја Срба у региону и дијаспори од стране матичне државе, данас сведочимо једном другачијем приступу. Република Србија снажно је заинтересована за очување и јачање односа матичне државе и дијаспоре и матичне државе и Срба у региону. Срби који живе у Северној Македонији, као и Македонци који живе у Републици Србији додатни су мост који нас свакодневно спаја. Две државе су се недавно сагласиле да ће у што скоријем року формирати и Мешовиту међувладину комисију за мањине, која ће служити као додатна платформа за решавање важних питања у вези са положајем и правима српске заједнице у Северној Македонији и македонске заједнице у Републици Србији.

9. Амбасадорка Јовановић да ли сте научили нешто ново о Републици Северној Македонији и њеним грађанима, о њиховој кухињи, традицији, обичајима и култури од када сте преузели амбасадорску позицију?

За некога ко долази из Србије, заиста није потребно много времена да у Северној Македонији почне да се осећа „као код куће“. Посебно задовољство ми причињава да свакога дана по нешто ново научим о овој дивној земљи и њеним људима који ми од првог дана пружају срдачну добродошлицу и са чијом љубазношћу се на сваком кораку срећем.

Original Article

(Visited 1 times, 1 visits today)