Двадесет плаката са мотивима пиротских ћилима, распоређених на најпрометнијим улицама словеначке престонице, чине својеврсну изложбу на отвореном, а у ствари су најава за изложбу „Два лица пиротског ћилима“ из колекције Етнографског музеја у Београд.

На изложби у организацији Амбасаде Републике Србије у Словенији и Црквене општине Љубљана, посетиоци ће у Парохијском дому у Љубљани од 17. јануара имати прилику да се поново сусретну са највреднијим примерцима ћилима који и даље уживају велики углед у Европи.

У богатом текстилном стваралаштву Србије пиротски ћилими се због изузетних културно-историјских и уметничких вредности издвајају као најсавршенија тековина српског ћилимарства. Одликују се богатом и специфично организованом орнаментиком, карактеристичним колоритом, квалитетном вуном и усавршеном ткачком техником.

Колекцију пиротских ћилима Етнографског музеја у Београду, једну од најстаријих и најзначајнијих колекција у Србији, чине 169 предмета насталих у интервалу од 1792. до 1932. године
На изложби ће се приказати 16 ћилима.

Најстарији ћилим исткан је још давне 1792. године и знан је под именом „Ћилим на софре“. Још десет ћилима ткани су током 19. века, а три нам долазе из ткачница „за женскиње“ које су у 20. веку унапредиле чувену геометријску шару и увели нове бодове за које се инспирација налази у женским часописима и гобленима – младић са соколом, папагај и слично…

Пиротски ћилими представљају јединствени сусрет са Србијом – не само са традицијом њених рукотворина и мануфактурног текстила, већ и са самим духом становника јужне Србије и њиховим представама о лепом и складном које су у више наврата, током светских изложби, освојили Европу и показали се универзалним погледом на лепоту употребних предмета.

Original Article