Велика ми је част што сам данас овде са вама.
Желим да се захвалим градској влади Београда и канцеларији градоначелника, а посебно помоћнику градоначелника Андреји Младеновићу, на организацији данашњег догађаја.
Пријатељство између народа Србије и Америке калило се у котлу Првог светског рата. Ове године смо већ обележили стогодишњицу датума када је председник Вудро Вилсон подигао српску заставу на јарбол изнад Беле куће у знак америчког поштовања и солидарности са огромним жртвама српског народа у том рату.
Хиљаде Американаца српског порекла приступиле су Српској војсци као добровољци и ратовале на Солунском фронту раме уз раме са својим рођацима.
Патриоте попут Мејбл Грујић прикупљале су новац за помоћ српском народу. Велики уметници попут вајарка Малвине Хофман су својим радовима позивали на пружање подршке нашим српским савезницима. Михајло Пупин је организовао медицинске екипе америчких добровољаца да притекну у помоћ српском народу.
Баш ова мала зелена површина посвећена је докторки Розали Мортон, која се придружила медицинским екипама лекара и болничарки који су се добровољно јавили да оду у Србију да лече рањене и болесне. Они су радили као особље у последњој преосталој болници у Београду док су наши заједнички непријатељи засипали град артиљеријском ватром. Розали Мортон остала је овде и након завршетка рата како би основала прву женску болницу у Београду и помагала у обучавању нове генерације српских лекара. Остао је и филантроп Џон Фротингем да би оснивао домове за ратну сирочад, а стогодишњицу од кад је основао један такав дом у Врању ће прославити и тај град за неколико дана.
У Другом светском рату смо поново били савезници. Срби су платили страховиту цену свог отпора нацистима. Упркос томе, много их је ставило живот на коцку како би спасили 500 припадника америчких и других савезничких снага оборених изнад Југославије све до њихове евакуације у операцији Ваздушни мост звани Халyард 1944.
И после другог светског рата, након што је Москва избацила Југославију из Коминтерне и наметнула разорне санкције против овог народа, опет је америчка хуманитарна помоћ хранила ову земљу. И након пада Слободана Милошевића, Сједињене Државе су притекле у помоћ српском народу, обезбедивши преко милијарду долара помоћи од америчког народа за стотине пројеката намењених свим слојевима становништва на читавој територији ове велике нације.
Ми данас обележавамо крај једног рата који је донео неизрециву патњу и опустошио читав Европски континент. То чинимо на месту посвећеном једној Американки која је посветила свој живот помагању Србима и Србији да опстану. Али на овом месту се чује и ехо не само тог периода, него и неких других периода у односима између наших земаља. Иза мене се налази тек реновиран оперативни блок болнице „Драгиша Мишовић“ који је недавно обновљен након што је претходно изгорео у великом пожару. У тој згради је сада и модерна операциона сала захваљујући средствима која су дата као поклон америчког народа.
Када се осврнемо на век који је за нама требало би да смо поносни што смо удруженим снагама дошли до победе у два светска рата. Но, ни једно пријатељство није без потешкоћа. Преко пута овог парка на другој страни је други део болнице „Драгиша Мишовић“ – као тужни подсетник да наши односи нису увек били савршени. Током кратког периода деведесетих, америчка влада и влада Југославије под Милошевићем нашле су се на супротним странама. Иако на то гледамо као на тренутно скретање са дугогодишњег пута савезништва и пријатељства међу нашим државама, ипак је и то део наше заједничке историје.
1999. године, залутала НАТО бомба трагично је угасила три живота недужних пацијената на мање од двеста метара од места на којем данас стојимо. Током ратова на Балкану деведесетих година, хиљаде невиних цивила изгинуло је у безумном ратном насиљу укључујући и стотине њих овде у Србији. Желим да овом приликом изразим саучешче породицама погинулих у ратовима из деведесетих, укључујући и оне који су страдали у ваздушним нападима НАТО снага.
Током читаве своје историје српски народ је исувише добро упознао шта значи ратна мука и страдање. Данас кад славимо победу у Првом светском рату, ваља се сетити и свих жртава и поново се посветити тражењу мира и помирења.
Хвала вам што сте дошли овде да заједно прославимо наше дуготрајно пријатељство.
