Politička volja, veća novčana ulaganja i konstruktivan javni dijalog ključni su elementi za napredak u oblasti zaštite životne sredine, u kojoj posebnu pažnju treba posvetiti upravljanju otpadom, zaključak je konferencije na kojoj je predstavljen „izveštaj iz senke“ Koalicije 27, koja prati i objavljuje kritički osvrt na napredak Srbije u pripremama za pregovore o članstvu u Evropskoj uniji, u delu koji se odnosi na Poglavlje 27 – životnu sredinu.
„Izveštaj o (ne)napretku“, kako je nazvano ovogodišnje izdanje, predstavljen je na konferenciji za novinare u novosadskom EU info kutku, koju su organizovali predstavnici Arhus centra Novi Sad i Koalicije 27. Među prisutnima bili su i predstavnici Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine, Dragan Đurica i Ratko Bajčetić, kao i građani, predstavnici civilnih organizacija i medija.
„Najavljen rok za potpisivanje pregovaračke pozicije Srbije za Poglavlje 27: Životna sredina i klimatske promene je kraj juna 2018. godine, no ovaj rok treba da se prolongira na period nakon uspostavljanja jasnog društvenog dijaloga na ove teme. Taj dijalog uključio bi širu javnost i bolje sagledavanje svih neophodnih poslova koje ovo poglavlje obuhvata. Postojeći dijalog o životnoj sredini je zatvoren, a problem otpada, koji je gorući problem u Srbiji, rešava se bez znanja javnosti. Vidimo da će, kako to inače ide, Zakon i Strategija za upravljanje otpadom biti ubrzo usvojeni, a njihov nacrt javnost još nije videla“, rekao je Igor Jezdimirović iz novosadskog Udruženja „Inženjeri zaštite životne sredine“, koje je deo Koalicije 27.
On je dodao da građani često nisu svesni koliko je ova tema važna, te da informisanje o ovim pitanjima i insistiranje na javnom dijalogu treba da budu prioriteti, jer, kako kaže, kvalitet životne sredine direktno utiče na zdravlje svakog građanina Srbije.
„Izveštaj o (ne)napretku“ obuhvata oblasti zagađenja vazduha, upravljanje otpadom, zagađenje voda, zaštitu prirode, industrijska zagađenja, upravljanje hemikalijama, buku i klimatske promene.
Prilikom predstavljanja najvažnijih rezultata, Darija Šajin iz Arhus centra Novi Sad ukazala je na to da je Poglavlje 27 finansijski najzahtevnije, te je pitanje finansiranja ove oblasti i njenog usklađivanja sa tekovinama EU do 2030. godine jedno od najznačajnijih društvenih pitanja.
„Republika Srbija nije napravila pomak u odnosu na ključnu preporuku u vezi sa životnom sredinom i klimatskim promenama, koja se nalazi u godišnjem izveštaju Evropske komisije za Republiku Srbiju iz 2016. godine. Ova preporuka tiče se obezbeđivanja adekvatnih sredstava za novi instrument kojim bi se finansiralo delovanje u oblasti životne sredine, sredstava za Zeleni fond koji je ostao budžetska linija sa ograničenim efektom. Vlada Republike Srbije usvojila je Odluku o osnivanju Zelenog fonda 2016. godine, međutim, još uvek nedostaju podzakonski akti koji bi trebalo da regulišu rad ovog fonda“, rekla je Šajin i još jednom istakla da je izostanak bitnijeg napretka u bilo kojoj od navedenih oblasti uzrokovan neadekvatnim finansiranjem.
Kako je obrazložila, pod tim se podrazumeva nedovoljna naplata sredstava od zagađivača, nenamensko trošenje novca koji se prikupi, nedovoljna transparentnost u investiranju iznosa koji preostane i, konačno, manjak kapaciteta, odnosno projekata neophodnih za mobilisanje više novca dostupnih iz evropskih i fondova drugih međunarodnih razvojnih partnera.
Koaliciju 27 osnovale su 2014. godine organizacije civilnog društva prvenstveno radi praćenja i doprinosa pregovorima o članstvu Srbije u Evropskoj uniji i to u Poglavlju 27, koje pokriva oblast životne sredine. „Izveštaj o (ne)napretku“ zajedno je pripremilo jedanaest članica Koalicije: Alternativa za bezbednije hemikalije, Beogradska otvorena škola, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, Centar za ekologiju i održivi razvoj, Mreža za klimatske akcije Evrope (CAN Europe), Centar za unapređenje životne sredine, GM Optimist, Inženjeri zaštite životne sredine, Jedan stepen Srbija, Mladi istraživači Srbije i Svetska organizacija za prirodu (WWF).
