У уторак, 12. новембра, у Руском дому је почела са радом међународна конференција, посвећена питањима дугорочних последица бомбардовања Југославије по српско друштво и формирање мултиполарног света.
Догађај је почео пленарним заседањем, које је отворио Амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко. Амбасадор је у свом обраћању казао да је данашња тема конференције изузетно значајна јер се не сме допустити да у историји југославске кризе остане „белих мрља“. „Трагичне странице српске, балканске, европске, па и светске историје морају бити темељно проучене, како би их, пре свега, што боље размели сами народи, али и да би се ово трагично искуство узело у обзир за будући светски развој“, истакао је Амбасадор.
Учеснике и присутне је путем видео обраћања поздравио Вјачеслав Володин, председник руске Државне думе који је посебан фокус ставио на значај да се расправља о темама, везаним за формирање мултиполарног праведног света, који се гради на принципима пријатељства, узајамног поштовања и неуплитања у питања суверених држава, те нагласио да многи проблеми који се сада јављају су резултат тога да многи договори који су настали након Дугог светског рата и у оквиру међународних институција су престали да делују.
Присутнима се обратио Јевгениј Примаков, руководилац Федералне агенције „Россотрудничество“, који је говорио о недужним жртвама које је однео злочиначки чин 1999, замоливши присутне да никад не забораве име тада мале девојчице Милице Ракић, која би сада већ стасала у младу девојку. „Западни свет је увек видео Србију и Русију као „плен“. Почетак томе стављен је успостављањем униполарног света, а имплементација је наступила 1999. године“, казао је он.
Своје виђење ратних догађаја 90-тих година на простору Савезне Републике Југославије изнео је Александар Вулин, потпредседник Владе Републике Србије, који је посебно нагласио да НАТО агресија на Југославију није почела нити се завршила 1999. године, те да је „семе смрти униполарног света почело да клија“ агресијом на Републику Северну Крајину и протеривањем Срба из Хрватске. Осврнувши се на сам назив међународне конференције, он је истакао да су дугорочне последице бомбардовања Југославије 1999. управо буђење српског народа, тврдоглави отпор придруживању НАТО пакту, али и називање ствари својим именима – „бомбардовање Југославије јесте била агресија на једну суверену државу“.
У склопу конференције било је и речи о недавно објављеној колективној монографији „Дуг одјек 1999.“, која је настала на основу социолошког истраживања групе руских и српских стручњака, а које је спроведено на иницијативу Руског дома поводом 25. годишњице од почетка НАТО агресије на СРЈ. Монографија објављена на руском, српском и енглеском језику је показала да се у Србији у последњих неколико година примећује значајан раст неговања културе сећања на догађаје 1999, али и генерално на догађаје који су значајни за српску и светску културу, а да се све ово одражава и кроз српску кинематографију, филм, музику, књижевност. О монографији је говорила Јекатерина Ентина, доктор наука, директор Центра за Медитеранска истраживања Високе школе за економију, руководилац пројекта за истраживање дугорочних последица бомбардовања Југославије.
У пленарној седници су такође учествовали и Бранислав Ђорђевић, доктор наука, директор Института за међународну политику и Привреду и Владимир Кршљанин, српски политичар и дипломата.
Међународна конференција је окупила велики број стручњака из Сирије, Ирака, Ирана, Русије, Бразила, Немачке, Канаде и Француске, а у склопу ње ће бити одржан низ радних секција. Догађај су организовали Фондација председничких грантова, Фондација за подршку јавној дипломатији „Александар Горчаков“, Виша школа економије из Москве, Институт за међународну политику и привреду у Београду уз подршку Россотрудничества и Руског дома.
