Први потпредседник Владе и министар спољних послова Републике Србије Ивица Дачић учествовао je на министарском сегменту Самита „Глас југа“ под називом „Г20 – предлози за индијско председавање“ у организацији МИП Индије. На састанку на којем је учествовао велики број шефова држава и влада и министара спољних послова земаља Африке, Азије и Јужне Америке, разматрани су конкретни предлози тема и области које би Индија требало да покрене током свог председавања Г20 у 2023. години.
Министар Дачић је у свом излагању, између осталог, истакао велики утицај који Група 20 има у стабилизацији светских токова, превасходно у решавању горућих питања у глобалној економији и похвалио напоре Индије да у тај формат укључи и остале државе, наглашавајући да се на Србију може рачунати као адекватног партнера у достизању заједничких циљева. Осврћући се на актуелну ситуацију у свету у контексту сукоба у Украјини, економских поремећаја и тешкоћа у снабдевању храном и енергентима, подсетио је да је Србија 2022. године земљама Африке и Азије упутила око 300.000 тона хране, показујући на тај начин спремност да допринесе нормализацији и стабилизацији глобалних токова. Додао је да је за превазилажење криза кључно доследно тумачење међународног права и поштовање територијалног интегритета и суверенитета чланица УН, те да селективна тумачења међународног права стварају опасне преседане, чије последице имају директан негативан утицај на све.
Указао је на велики значај који Србија придаје активностима у оквиру Агенде одрживог развоја 2030 и испуњавању 17 циљева установљених и потврђених од стране Уједињених нација. У том контексту, навео је да је 2022. године Влада Републике Србије са УН потписала Оквир сарадње за одрживи развој за период 2021-2025.
Говор министра Дачића дат је у наставку:
“Господине председавајући,
Уважени министри,
Драге колеге,
Дозволите ми да на самом почетку изразим велику захвалност нашем домаћину, министру спољних послова Индије на позиву за учешће на данашњем састанку. Представља ми велику част да у име Републике Србије имам прилику да, заједно са вама, разменим мишљења о актуелним геополитичким изазовима и начинима њиховог превазилажења. Велики утицај који Група 20 има у стабилизацији светских токова, превасходно у решавању горућих питања у глобалној економији представља један од предуслова за нормализацију политичких прилика у свету.
У времену нарастајућих изазова за цео свет Индија је преузела председавање Г20 и желим им много успеха у обављању овог одговорног задатка. Истовремено желим да истакнем да можете рачунати на Србију као адекватног партнера који је спреман да пружи активан допринос у достизању заједничких циљева. Актуелну иницијативу Индије за одржавање овог састанка Србија види као својеврстан показатељ одговорног приступа, али и правовремен искорак у омогућавању шире инклузивности, која ће, уверен сам, допринети бољем сагледавању актуелне ситуације на глобалном плану, али и прецизнијем дефинисању мера за превазилажење постојећих проблема.
Негативни ефекти пандемије Ковид 19 и даље нису у потпуности ни превазиђени ни манифестовани, а суочавамо се са новим, комплекснијим изазовима, превасходно у безбедносној сфери. Сложена геополитичка ситуација је додатно отежана оружаним сукобом у Украјини који је довео до значајних поремећаја који се огледају у ремећењу постојеће енергетске инфраструктуре и проблема са дистрибуцијом хране. Желим овом приликом да напоменем да је у првој половини 2022. године Србија упутила земљама Африке и Азије око 300.000 тона хране показујући на тај начин спремност да допринесе нормализацији и стабилизацији глобалних токова.
Као представник државе која, нажалост, има искуства са конфликтима и страним интервенцијама, морам да укажем да је за превазилажење криза кључно доследно тумачење међународног права и поштовање територијалног интегритета и суверенитета чланица УН. Селективна тумачења међународног права стварају опасне преседане, чије последице имају директан негативан утицај на све нас. Све комплекснији изазови који све чешће превазилазе појединачне капацитете држава показују да су солидарност и заједничко деловање предуслов било каквог колективног успеха. Можемо се сагласити да су мир и стабилност уз несметани економски развој приоритетни циљеви за чије достизање нам је потребан инклузиван дијалог и стога су, још једном подвлачим, сви покушаји изградње механизама за побољшавање комуникације изузетно добродошли.
Сматрам важним да нагласим да окосницу развојних активности Србије представља Агенда одрживог развоја 2030 и испуњавање 17 циљева установљених и потврђених од стране држава чланица Уједињених нација.
У блиској комуникацији и сарадњи са УН надлежне институције Србије спроводе активности на достизању заједнички утврђених циљева. С тим у вези желим да вас обавестим да је фебруара 2022 године Влада Републике Србије потписала са УН Оквир сарадње за одрживи развој за период 2021-2025. Када говоримо о државама региона Западног Балкана, заједничка спона у нашем спољнополитичком наступу је достизање пуноправног чланства у Европској унији и стога нам је од великог значаја комплементарност Агенде 2030 са процесом придруживања ЕУ.
Међу главним националним развојним приоритетима Србије, које уједно видимо и као добар оквир за земље глобалног Југа, су подизање нивоа економије, смањење сиромаштва, квалитетније образовање, здрава животна средина и рад на отклањању последица климатских промена. Потребна нам је трансформација економије заснована на иновацији и модерним технологијама. При томе треба имати у виду следеће – да би приступ развоју био одржив, раст мора да буде инклузиван, у складу са начелом да „нико не сме бити изостављен“.
За Србију је такође важан и формат сарадње Југ – Југ. Изузетно сам поносан што сам лично учествовао на Конференцији УН на високом нивоу која је одржана у Буенос Аиресу, у марту 2019.године, где је такође истакнута опредељеност Србије за интензивирање комуникације са државама у процесу.
Даме и господо,
Не смемо занемарити чињеницу да циљеви одрживог развоја представљају посебан изазов, који је другачији за сваку земљу. Достизање Циљева је посебно изазовно у ситуацији када још увек осећамо последице пандемије, док се суочавамо са конфликтима у свету, када се поставља питање редовног снабдевања и цена хране и енергената и у климатских промена које итекако треба да нас забрину и подсете на важност заједништва. У таквим околностима, развој партнерстава превасходно на регионалном нивоу има пресудну улогу, јер јачање и побољшавање међусобне сарадње уз узајамну размену искустава и добре праксе би требало да представља императив нашег деловања. Србија сматра да је шире повезивање једини начин да се дефинише заједнички одговор на актуелне међународне изазове, јер наше партнерство мора да буде изграђено на чврстим темељима заједништва за које је потребан најмањи заједнички именитељ свега онога што нас спаја.
На крају, уверен сам да ће наш данашњи разговор пружити конкретан допринос у подизању нивоа међусобног разумевања, што ће нам омогућити ближе повезивање. Отварање простора за размену идеја, уз уважавање свих специфичности и посебности, је једини прави пут ка дефинисању одговарајућег наступа у отклањању последица изазова са којима се суочавамо. Србија се налази у процесу европских интеграција, али настоји да негује традиционална пријатељства и продубљује их у свим областима од заједничког интереса. У таквом настојању Република Србија је веома заинтересована за развој свестране сарадње са свим државама овог формата. Чврсто смо опредељени повезивању и изградњи поверења, јер је само на основама заједништва могуће достићи светски циљ – обезбеђивање мирног, стабилног, одрживог и просперитетног развоја”.
