Обраћање министра Ђурића на СБ УН у Њујорку

Обраћање министра Ђурића преносимо у целости:

Уважени чланови Савета безбедности Уједињених нација, званичници УН и специјална представнице Зијаде, Ваше екселенције, даме и господо,

Дозволите ми да почнем тако што ћу вам се свима захвалити на континуираној пажњи у вези са ескалацијом кризе на Косову и Метохији.

Суочена са тешким изазовима за сигурност и добробит свог народа, Србија остаје непоколебљива у својој посвећености миру, стабилности и пуном поштовању принципа Повеље УН, Резолуције 1244 и међународног права.

Док се носимо са овим изазовима, желим да истакнем да је Србија у потпуности посвећена изградњи просперитетне будућности за све своје грађане. Говорећи као представник Србије, могу са поносом да кажем да је моја земља данас напредна и одговорна чланица међународне заједнице. Србија је кључни европски контрибутор у низу мировних операција УН, од Блиског истока до Медитерана, као и на афричком континенту. Будући да је одржала рекордно високу стопу раста БДП-а током више од једне деценије, Србија је више него удвостручила свој национални БДП-а током протекле деценије. Негујемо окружење погодно за пословање које подстиче улагања и иновације. У децембру ове године Србија ће преузети председавање Глобалним партнерством за вештачку интелигенцију, а 2027. године мој родни град Београд ће бити домаћин специјализоване светске изложбе Експо 2027, отварајући нове могућности за цео регион. У оквиру иницијативе Отворени Балкан коју су покренули председник Вучић, премијер Албаније Рама и Влада Републике Северне Македоније створили смо јединствено регионално тржиште рада и у нашу земљу прихватамо људе из целог региона. Иницијативе попут пројекта Дигитална Србија имају за циљ да интегришу технологију у нашу економију, промовишући друштво засновано на знању. Док градимо нове индустрије и отварамо радна места, посвећени смо томе да обезбедимо да ниједна заједница не буде изостављена у овом напретку.

Нажалост, контраст у односу на оно што се дешава у нашој јужној покрајини Косову и Метохији не може бити већи.

Како показује низ извештаја УНМИК-а и недавна дешавања, у последње две и по године ситуација на Косову и Метохији се значајно погоршала, а кршење људских права и једнострани потези режима Аљбина Куртија стварају климу страха и нестабилности. Данас сам овде да детаљно изнесем озбиљне преступе његовог режима према Србима и да апелујем на вашу хитну, одлучну акцију. И као што ћемо данас видети, право питање са којим се овај Савет суочава је да ли ћемо остати по страни док невини обични људи пате, или ћемо предузети значајне кораке да заштитимо угрожене.

Прво, ове године обележавамо тужну годишњицу која се не може превидети – навршило се 20 година од погрома 17. марта 2004. године, када је убијено 28 невиних људи, а рањено скоро 1.000 људи. Био је то други талас етничког чишћења Срба после оног 1999. године који је довео до насилног протеривања 250.000 људи и 150 српских цркава, као и још 40 уништених српских православних цркава само тог 17. марта.

Као што сам већ поменуо, блиска прошлост за Србе на Косову и Метохији била је болна и компликована.

С обзиром на блиску прошлост, још је у већој мери поражавајуће посматрати неподношљиву садашњост коју је режим Аљбина Куртија створио за Србе на Косову и Метохији.

Од повратка Аљбина Куртија на власт, његова администрација је систематски интензивирала мере усмерене на изолацију и маргинализацију српске заједнице. Замислите да је ваша сопствена валута изненада забрањена, пензије одузете, а социјална подршка укинута. За Србе на Косову и Метохији ово није хипотетичко питање – то је управо реалност са којом се данас суочавају на Косову и Метохији. У септембру ове године, тешко наоружана специјална полиција упала је у поште у општинама са српском већином, практично паралишући свакодневни живот. Основна права, попут пријаве рођења детета или приступа социјалној помоћи која Влада Србије нуди свима, постала су скоро немогућа.

Насиље над Србима је нагло ескалирало. Само током 2024. године, више од 90 напада било је посебно усмерено на српске појединце и имовину, при чему се ниједан починилац није суочио са правдом. Узнемирујући инциденти са децом посебно су шокирали наше заједнице.

Недавно је дете нападнуто у Северној Митровици од стране човека са ножем – што је шеснаести такав напад од када је господин Курти преузео дужност. Колико напада мора да се деси пре него што се предузме конкретна акција?  

На северу Косова и Метохије, српско становништво свакодневно се суочава са реалношћу грубе силе. Потпуно ван било којег од постојећих споразума, регионом управља моноетничка полиција лојална Куртију, која спроводи политику путем застрашивања, а не пристанка. Такође, Куртијева администрација је наметнула албанске етнонационалистичке градоначелнике, који су „изабрани“ практично без икакве српске подршке и немају легитимитет међу заједницама којима би требало да служе. Ниједан проценат подршке, а ипак владају.

У међувремену, одбијање Приштине да поштује Бриселски споразум, који захтева оснивање Заједнице српских општина (ЗСО), лишило је Србе чак и основне правне заштите. Пре само два дана, у јавној изјави која поново отворено оспорава основе процеса дијалога и владавину тзв. косовских закона, Аљбин Курти је навео да уопште не планира да спроводи споразум о ЗСО. Ово није само одбацивање обавеза преузетих уз посредовање ЕУ, већ директна увреда овог Савета и ауторитета међународне заједнице.

Џељаљ Свечља, тзв. министар унутрашњих послова познат по својим документованим насилним нападима на Еулекс пре само неколико година, проширио је ову увреду када је изјавио да његова администрација нема намеру да спроводи члан 9. Бриселског споразума, који гарантује колективни повратак српских представника у тзв. косовску полицију на северу. Иако није изненађујуће, овај отворени пркос је скандалозан, подрива дугогодишњи дијалог и доводи у сумњу спремност Приштине да гради мирну будућност. Ако споразуми, једном потписани, могу бити одбачени и исмевани, који нам темељ остаје за поверење и дијалог?

Осим тога, приштинска администрација је предузела кораке који флагрантно крше тзв. косовски устав. Српској листи – политичкој странци која је великом већином победила у срединама са српском већином на изборима које су подржали ОЕБС, ЕУ и УНМИК, незаконито се ускраћује уставно право да именује представнике на положаје у власти и у тзв. косовским институцијама. Ово ускраћивање основних демократских права додатно разоткрива непоштовање владавине права и демократских норми на Косову и Метохији. То, такође, указује на неопходност да међународна заједница осигура да постоје заштитни механизми против оваквог понашања након предстојећих парламентарних избора. Зашто би било који косовски Србин гласао на тим изборима, ма колико ми то желели, ако за Србе на Косову и Метохији не важе чак ни уставом загарантована права?

Да ствар буде гора, Приштина је забранила чак и Његовој светости патријарху српском да уђе на Косово и Метохију како би посетио Пећку патријаршију, светску баштину Унеска, која је и духовно срце и историјско седиште Српске православне цркве. Овај акт представља нарушавање не само верских слобода, већ и вишевековног српског културног наслеђа, показујући непоштовање основних права и слобода.

Насиље над Србима достигло је алармантан ниво. Полицијске патроле у ​​војном стилу и провокативни маршеви тзв.косовских оружаних снага које у саме по себи илегалне, појачали су страх у српским областима. Само ове године пуцано је на шесторо Срба, а да ниједна особа није одговарала. Ко је пуцао у леђа Драгиши Гаљку? Ово питање се више и не поставља. Етнички мотивисани напади порасли су за 50 одсто откако је Аљбин Курти преузео дужност, са 434 инцидента забележена у последње две и по године. Замислите да се ваша заједница свакодневно суочава са овом врстом несигурности – да ли бисте се осећали безбедно?

На северу Косова и Метохије, приштинске тзв. специјалне полицијске снаге предузимају све агресивније кораке ка сузбијању српског присуства. Наоружани припадници су упали у српске институције, физички нападали ненаоружане цивиле, па чак и рањавали децу. Морам да напоменем да, нажалост, имамо пораст чак и у броју пријављених случајева сексуалног напада на Српкиње, понекад од стране тзв, косовских безбедносних званичника, без тога да уследи одговарајући процес. Све ово је део системске кампање усмерене на застрашивање ионако дубоко уздрмане заједнице. Прошле године, једанаестогодишњег дечака Стефана Стојановића, заједно са 21-годишњим братом, упуцао је припадник тзв. косовских безбедносних снага током божићне поворке. Азем Куртај који је пуцао је де факто амнестиран и до данас је потпуно слободан. Каква се то порука шаље када они који повређују децу бивају ослобођени без последица?

За расељене Србе повратак остаје далека и често опасна нада. Хиљаде породица које су биле присиљене да напусте Косово и Метохију 1999. године и даље живе у изгнанству, јер повратак подразумева тешку дискриминацију и лични ризик. Недавни инциденти наглашавају ову сурову реалност – српски повратници попут Жарка Зарића и Радована Ристића затекли су своје домове вандализоване и спаљене. У периоду који обухвата извештај, запаљене су и три куће у селу Новаке, таргетирајући српске породице које су се усудиле да се врате. Данас је само 1,9 одсто од 250.000 расељених Срба успело да се врати свом дому. Зашто морају да трпе такве препреке? Када ће им бити омогућено да поврате оно што им по праву припада?

Чак и они који покушавају да остваре своја имовинска права се суочавају с могућношћу да буду ухапшени или се застрашују. Пошлог августа притворени су Срби Драган Цветковић и Милош Шошић по неоснованим оптужбама. Њихов ‘злочин’ се састојао само у томе што су били Срби на Косову и Метохији. Куртијева администрација је недавно усвојила нове мере екпропријације којима се омогућава конфискација српске земље, чиме се одузима имовина онима који желе да се врате. Није ли право сваког грађанина да живи у својој земљи без страха да ће изгубити имовину?

У светлу онога што сам управо рекао пред овим Саветом, желим да кажем ово нашем српском народу  на Косову и Метохији – нисте сами. Србија је са вама у вашој борби за правду, достојанство и безбедност. Нећемо одустати од подршке вашим правима да живите у миру, да подижете породице и да чувате ваше наслеђе.

Ваша храброст у суочавању с тешкоћама сведочанство је ваше чврстине и снаге. И док се и суочавате са овим изазовима, будите уверени да се Србија и међународна заједница боре да обезбеде ваша права, сигурност и будућност. Нећемо дозволити да се ваши гласови не чују и неуморно ћемо се залагати за ваше право да живите слободно и безбедно у земљи ваших предака. Свет мора да схвати да ваша борба није само за територију – то је борба за основно право да се живи без страха, достојанствено и с правдом.

Тражимо амнестију и пуштање на слободу свих политичких затвореника које режим Аљбина Куртија држи заточене. Не може бити истинског помирења, нити потпуне нормализације док се више од осамдесет политичких затвореника, косовских Срба, не врате кући својим вољенима. Сви се сећамо колективне амнестије која је дата многим бившим припадницима ОКВ, чак и за злочине почињене у Северној Македонији много година после рата на Косову и Метохији… Сећамо се исто тако слике Куртијевог тзв. министра унутрашњих послова Свечље како стоји испред спаљеног возила ЕУЛЕКС-а, те Куртијеве руље која напада америчку амбасадорку Трејси Ен Џејкобсон у парламенту у Приштини, док Свечља непрекидно месецима блокира рад овог тела димним бомбама и сузавцем. Треба ли сада да прихватимо да је Милун Миленковић Луне теротиста, а да је Свечља грађанин који поштује законе, па чак и прихватљив саговорник?

Желим да будем јасан албанској заједници на Косову и Метохији – Србија није у сукобу са вама. Ми се споримо с потезима и политиком режима Аљбина Куртија, не са албанским народом. Ми схватамо ваше жеље за миром и просперитетом, баш као што схватамо и жеље Срба. Позивамо вас да одбаците политику подела и сукоба и да нам се придружите у трагању за будућношћу заснованој на узајамном поштовању, безбедности и сарадњи. Аљбин Курти је постао одраз режима против кога је почео да се бори пре више од четврт века и нажалост га је и премашио у неким аспектима. Израстао је у угњетавача, дискриминатора и онога који нас дели.

Хајде да заједнички замислимо будућност у којој албанска и српска деца уче и одрастају заједно, у којој комшије подржавају једни друге и у којој од привредног раста имају користи сви. Таква будућност је могућа, али зато је потребно одбацити екстремистичку политику која продубљује јаз. Станите уз нас и тражите од тзв. косовске владе да поштује све грађане и да испуњава своје међународне обавезе.

Поручујем међународној заједници да је дошло време за одлучну акцију. Приштинско руководство под Аљбином Куртијем наставља да подрива стабилност, крши људска права и игнорише међународне споразуме. Потребно је да за та дела постоје јасне последице. Морају се увести санкције против Куртијеве владе и исказивати нулта толеранција за даље једностране потезе којима се крше споразуми и изазива сукоб.

Позивамо Савет безбедности да обезбеди да се спроведу у дело постојећи споразуми, посебно Бриселски споразум, те да се Приштина држи одговорном за своје обавезе. Реализација Заједнице српских општина није ствар избора – то је обавеза која законски обавезује и која се мора без одлагања испоштовати. Руководство тзв. Косова мора се присилити да поштује права свих својих грађана, те да испуњава своје обавезе за мир и безбеност.

Замислите будућност коју можемо створити ако радимо заједно на заштити људских права, ако одбацимо екстремизам и примењујемо међународно право. За ову будућност потребан су дела, не речи. Време је да се Курти постане одговоран и да обезбеди на Косову и Метохији и Срби и Албанци могу да живе у миру и достојанству.

На крају излагања, питам – хоће ли овај Савет поштовати вредности иза којих стоји или ћемо дозволити даљу ерозију људских права? Србија је одлучна у трагању за стабилношћу, безбедношћу и миром. Позивамо Савет безбедности да поново потврди одлучност да штити све заједнице на Косову и Метохији, те да обезбеди заштиту основних слобода. Као што је већ споменуто, да би се истински супротставио ефектима ескалације једностраних аката Приштине, сачувао дијалог и васпоствио стабилност на Косову и Метохији, Београд је 13. септембра позвао на повратак “status quo ante” и на предузимање следећих конкретних мера:

1. Сазивање и одржавање слободних и демократских избора на северу Косова и Метохије, уз учешће Мисије ОЕПС-а и контролу ЕУ;
2. Примену члана 9. Првог бриселског споразума уз колективни повратак косовских Срба у Северну регионалну дирекцију тзв. косовске полиције“;
3. Повратак српских судија и тужилаца на судске функције;
4. Повлачење специјалних снага, такозване косовске полиције из нелегално саграђених база и контролних пунктова на северу Косова и Метохије, као и њихово повлачење из свих институција које су од 1999. па до илегалног затварања 2024. пружала виталне јавне и управне услуге грађанима;
5. Хитно и коначно формирање Заједнице српских општина уз припрему и усвајање коначног нацрта Статута СЗО на начин предвиђен Правилима процедуре Управног одбора од стране демократских представника српске заједнице на северу Косова и Метохије;
6. Примена гаранција Европске уније и САД од 28. децембра 2022. и пуштање без одлагања на слободу свих политичких затвореника;
7. Хитно омогућавање платних трансакција и обављања поштанских услуга.

Ваше екселенције, даме и господо,

Хајде да заједно трагамо за будућношћу у којој Срби и Албанци живе једни с другима и међусобно се поштују. Да бисмо изградили овакав мир, биће потребна храброст, поштовање прошлих обавеза и неговање поверења. Да ли ћемо искористити ову прилику или ћемо дозволити да нам подела одређује будућност? Избор је наш, а историја ће на основу тога судити о нама.

Хвала!