Из директиве Хитлера, 22. септембар 1941.: „Фирер је одлучио да сатре Лењинград са лица земље. Након пораза Совјетске Русије даље постојање овог великог насељеног места не представља никакав интерес…Нисмо заинтересовани да сачувамо ни део његовог становништва“.
Битка за Лењинград је однела више живота, него што су Енглеска и САД изгубиле током целог рата. Огромни су били губици међу мирним становништвом: децембра 1941. у Лењинграду је од хладноће и глади умрло 53 000 људи, у јануару 1942. – више од 100 000, у фебруару – више од 100 000 људи, у марту 1942. – око 100 000 људи, у мају – 50 000 људи, у јулу 25 000 људи, у септембру – 7 000 људи. Велика штета је причињена историјским здањима и споменицима непроценљиве вредности.
Без обзира на опсаду у граду је настављен културни и интелектуални живот. На сцени Лењинградског позоришта музичке комедије у марту је изведена оперета „Силва“. У лето 1942. почео је са радом низ образовних установа, позоришта и биоскопа. Организовано је чак и неколико џез концерата. У Филхармонији је 9. августа 1942. по први пут изведена чувена ,,Лењинградска“ симфонија Дмитрија Шостаковича која је постала музички симбол опсаде.
Поводом потпуног пробоја опсаде Лењинграда која је трајала 872 дана, 27. јануара 1944. приређен је празнични ватромет! Хитлеровска војна јединица „Север“ претрпела је тежак пораз. Наредбом Врховног команданта од 1. маја 1945. Лењинград, Стаљинград, Севастопољ и Одеса добили су звање градова-хероја за јунаштво и одважност становника града током опсаде.
Сваке године, 27. јануара Русија обележава Дан потпуног ослобођења од стране совјетске војске Лењинграда од фашистичке блокаде, који је уједно и један од Дана војне славе Русије.
Поводом ове значајне годишњице у Руском дому је представљена документарна изложба Државног меморијалног музеја одбране Лењинграда „Ватромет лењинградске Победе“.
