Србија не заборавља и високо цени допринос Никола Краснова архитектонском развоју њене престонице. У част једног од најзначајнијих архитеката XX века, који је након Октобарске револуцији пронашао уточиште и другу отаџбину у Југославији, названа је једна београдска улица, а 2016. године у оквиру Дана Москве у Београду отворена је његова спомен плоча.
На дан када се навршава 80 година од смрти Краснова, у Београду је свечано откривен и споменик, симболично постављен прекопута централног улаза у зграду Архива Србије – једног од најзначајнијих радова овог руског и југословенског неимара. Аутор споменика је вајар Небојша Савовић Нес.
На пријему у Скупштини града Београда, уприличеном поводом свечаности, гостима је представљена изложба „Николај Краснов“, а кратки драмски приказ у извођењу глумаца омладинског позоришта „Дадов“ направио је осврт на живот и дело Краснова у Србији. Присутнима су се обратили: помоћник градоначелника Града Београда Андреја Младеновић, изванредни и опуномоћени амбасадор Руске Федерације у Републици Србији Александар Боцан Харченко, као и праунук архитекте Сем Смол. Међу почасним званицама били су: министар културе и информисања Републике Србије Владан Вукосављевић, начелник Управе за међународне пројекте Москве Сергеј Бондаренко, председник Међународног фонда јединства православних народа Валериј Алексејев и др.
Најрепрезентативнија здања Београда, која су постала део историје српске архитектуре рад су Николаја Краснова. Међу њима су зграда Владе и Министарства спољних послова. Краснов је учествовао и у уређењу ентеријера Дома Народне скупштине, Старог двора на Дедињу, обнови цркве Ружице на Калемегдану и др.
Свечаностима су присутствовали представници Руског центра за науку и културу „Руски дом“ у Београду.
Original Article
