Србија води самосталну, слободну и слободарску спољну политику и формулише је искључиво у односу према интересима грађана, а не неких међународних центaра моћи, поручио је вечерас министар спољних послова Србије Марко Ђурић и истакао да ће земља наставити да гради пријатељства и далеко од овог региона.
“Србија води самосталну, слободну и слободарску спољну политику и нико јој споља не одређује са киме ће да одржава пријатељске односе, са ким ће да тргује, да закључује политичке и економске односе”, рекао је Ђурић за ТВ Пинк.
Подсетио је да почетком јула ступа на снагу Споразум о слободној трговини са Кином, док су САД постале први трговински партнер Србије у области ИТ технологија.
У том смислу, нагласио је да се спољна политика Србије формулише у односу на интересе грађана, а не у односу на неке међународне или друге политичке центре моћи и лобије.
То су, додао је, грађани препознали, и у последњих неколико изборних циклуса се окупили и гласали да Србија остане аутономни центар одлучивања.
Ђурић је истакао да из Луксембурга, где ће сутра учествовати на састанку шефова дипломатија земаља ЕУ и региона, одлази у Парагвај, на Самит Организације америчких држава.
“Ту ће бити цела Латинска Америка, од Кубе до Аргентине, Северна и Централна Америка. Са свима ћемо да разговарамо, да градимо пријатељства далеко од нашег региона”, рекао је шеф српске дипломатије.
Навео је да ће у Србији увек моћи да се чују проамерички, проруски и прокинески, али најпре просрпски ставови, те да се никада ништа неће забрањивати.
Поручио је и да спољна политика Србије неће бити платформа за унутрашњу политику.
“Водићемо је на избалансиран начин, тако да одржавамо стара пријатељства, али и да правимо нова. Да имамо рационалан приступ“, рекао је министар Ђурић.
Грађани, каже, треба да знају да је Србија на притиске потпуно спремна и припремљена.
По питању критика опозиције на рачун амбасадора САД у Београду Кристофера Хила, приметио је да када из америчке амбасаде стигну похвале Вучићу, он постаје мета критика опозиције.
“Толико о стратешком опредељењу. Реч је о отвореној ноторној жељи да се дође на власт“, констатовао је Ђурић.
Српско гостољубље налаже пристојност чак и онима који се не слажу са политиком Хила, навео је он.
“Вршити напад на амбасадаора било које државе је неприхватљиво, а још мање на шефа државе што жели да одржава дипломатске односе са свим земљама“, додао је Ђурић.
Понавља да Србија спољну политику води искључиво у интересу грађана, без утицаја било које амбасаде.
“За мене је меродавна српска ‘амбасада на Андрићевом венцу’ коју су изабрали грађани“, рекао је Ђурић и додао да је поносан што се у Србији виде и чују сви медији, те да држава ниједан медиј неће укидати.
Ђурић је навео и да је председник Србије Александар Вучић, упозоравајући на могуће ширење рата у Украјини, по тој кључној стратешкој теми, показао да је глас разума, јер за разлику од многих политичара у Европи и свету, искрено говори о опасностима са којима се свет суочава.
Он је додао да Вучић говори отворено о томе што многи прећуткују, што говори о одговорности, јер Србија мора бити спремна за сва могућа сценарија.
“Србија жели мир, али и да све наше институције буду спремне, од робних резерви до енергетског система који, како смо пре пар дана видели, може да колабира“, приметио је Ђурић.
Са друге стране, Ђурић је истакао да се чини да постоји такмичење у “неподношљивој лакоћи ратоборног деловања и изјава”.
“Вучић говори о предностима мира. С обзиром да долази из мале земље, која је у протеклој деценији више него удвостручила свој БДП, која предводи привредни раст у Европи, његова изјава има тежину када каже да је забринут. Зато сте видели Роберта Кенедија Јуниора да га цитира“, објаснио је шеф српске дипломатије.
Додао је да дели забринутост са председником Вучићем, када је реч о развоју догађаја на украјинском фронту и евентуалне нуклеарне конфронтације Русије и Запада, због Украјине.
Ђурић је рекао да је за Србију кључно то што данас води политику која значи стабилност, у сусрет свим изазовима који су екстерног карактера.
“Мислим да предстоји период турбуленција. Ако дође до политичких промена у САД, може доћи до промене у динамици решавања у Украјини”, додао је Ђурић.
На састанку Савета ЕУ у Луксембургу ће, каже, говорити и о томе која је предност за ЕУ да прими Србију и државе региона.
“Најчешће говоримо које су само предности за нас чланством у ЕУ, а не говоримо које су предности по ЕУ ако 17 милиона људи постану чланови. Шта то значи за европску безбедност, енергетику, одбрамбене капацитете, везе са земљама Африке, Азије, које Србија има и не би их прекинула ни када постане чланица”, додао је шеф српске дипломатије.
Када је реч о закључцима о Украјини, са Самита о миру одржаног у Швајцарској, којем је и сам присуствовао, Ђурић је подсетио да се Србија две и по године држи закључака Савета за националну безбедност Србије, усвојене одмах по избијању рата – подржава активан дијалог и жели мир.
“Водимо активан дијалог о свим темама, па и о тој. Постоји интересовање код дела земаља, чак и о улози Србије. Ми не испољавамо ту амбицију. Када смо са колегама из Швајцарске разговарали, испипавали су терен по том питању. Али, ми смо, пре свега, фокусирани да не отежамо себи положај додатно. Јер, ако подметнемо главу да посредујемо између великих сила, то не би било лако, а нико од нас нема грандоманију. Све што можемо да помогнемо, наставићемо да чинимо и даље“, рекао је Ђурић.
Приметио је и да је много хибридних дејстава, од којих је најопасније које прате наше институције – хибридно деловање Аљбина Куртија.
“Ако хоћемо да посматрамо ствари из ципела западних дипломата, ако хоћете да откравите негативни сентимент који постоји од 1999. и после признања Косова, наравно да не можемо да заборавимо, али помозите нам да решимо те проблеме које нисмо сами направили, на барем елементарно правичан начин. Морају и Срби да добију нешто, на Косову и Метохији, и на другим местима. Ако помогнете да то решимо бићемо најбољи пријатељи“, рекао је Ђурић.
Подсетио је да историја Срба и Албанаца није само историја сукоба, али да се мора рећи да је током Другог светског рата дивизија Скендерберг убијала Србе и Јевреје, и “очистила” етнички Јевреје са Косова и Метохије.
“Данас би желели да се представе као велики Европљани, либерали, али ту се крије једна мрачна идеологија мржње која има за циљ да истера Србе са Косова и Метохије, да успостави контролу у Северној Македонији, да на деловима Црне Горе и Грчке успостави контролу”, упозорио је Ђурић.
Указао је да и када се погледа застава на којој пише “аутохтонос”, види се да она обухвата делове Грчке, Северне Македоније, Црне Горе и Србије.
