Министар спољних послова Марко Ђурић истакао је да извртање текста Декларације Свесрпског сабора поново показује да је Србија жртва идеолошког лова на вештице због њеног геополитичког позиционирања.
Ђурић, који је гостујући на РТВ у студио донео примерак Дејтонског споразума, рекао је да не жели да се меша у устав друге државе, али жели да покаже да Србија поштује тај споразум и то не само у делу поштовања територијалног интегритета, већ и надлежности Републике Српске.
Подсетио је критичаре да Србија окупљањем свог народа са циљем неговања националног идентитета чини оно што је и предвиђено споразумом.
Додао је да је рука сарадње пружена и Федерацији БиХ и да неки политичари из те земље својим нападима желе да сакрију свој етнонационализам и жељу да пресеку везе Србије и РС, што Београд никада неће прихватити.
„Жалосно је што се Бећировић, Конаковић, Лагумџија баве гажењем Дејтонског споразума, који је за нас у политичком смислу света књига. Ми га чувамо од свих оних који би хтели да разградe територијални интегритет Србије, али и свим срцем и страсно од оних који би да угазе надлежности РС“, објаснио је Ђурић.
Указао је на одговор председника Србије Александра Вучића амбасади САД у Сарајеву, у којем је поновио посвећеност поштовању свих споразума, али и поставио питање где стоји да надлежности у области имовине могу да се одузимају ентитетима и преносе на федералне власти, а то је један од кључних узрока кризе које потресају БиХ.
„Што се тиче нашег Сабора, нама је баш мерак да се налазимо и наставићемо да се срећемо, да се повезујемо, али не на штету било кога другог, већ у циљу јачања нашег идентитета, неговања језика, традиције и културе, а желимо да помогнемо и другима да негују језик, традицију, културу, јер су они наше комшије и пријатељи, а за мене и браћа. Нећу да дозволим да нас свађају Бећировићи, Конаковићи и разне друге политичке струје. Морамо да сарађујемо“, поручио је Ђурић.
Казао је да је уставна обавеза и стратешко опредељење Србије да помаже Србима у региону да чувају свој регионални идентитет, свој српски идентитет, да негују остварена права и ниво аутономије.
„Сматрамо да то није на штету било кога другог, већ да доприноси хармоничним односима у региону. Једино што не доприноси хармоничним односима је злонамерна интерпретација Сабора. Србија је у Декларацији јасно рекла да је земља будућности која је фокусирана на економски развој, један од приоритета је чланство у ЕУ, што не помињу ни поједини међународни званичници. То је, нажалост, очекивано и део онога што се дешава Србији, која је жртва идеолошког лова на вештице због свог геополитичког позиционирања“, објаснио је Ђурић.
Казао је да је неопходно разговарати и са оним политичким снагама са којима има одређена неслагања, како би се повећао степен разумевања за Србију.
„Трудићу се да идем у све европске престонице и тамо где влада највећа скепса, да објасним шта заправо радимо и колики допринос Србија даје регионалном миру, развоју регионалне економије“, нагласио је.
На констатацију да се сутра састаје са амбасадором БиХ у Србији и питање шта ће му рећи, Ђурић је казао да ће пријатељу Александру Врањешу који долази из РС, пожелети добродошлицу.
„Сигуран сам да ћемо имати продуктиван и плодоносaн разговор. Сигуран сам да ће избалансирано пренети ставове своје земље, а не само једног ентитета“, истакао је он.
На питање како ће сарађивати са својим колегом из БиХ, указао је да је то неко ко је покушао да Србији стави етикету геноцидног народа, али да, ко год да је изабрани представник БиХ, он има дужност да са њим разговара.
Негирао је да је Свесрпски сабор одговор на Резолуцију о геноциду у Сребреници.
„Сабор је израз потребе, хтења и жеље ове земље да води рачуна о својим сународницима у РС, да подржавајући интегритет БиХ и Дејтонског споразума подржи права Српске, нашег народа, и то не на уштрб било кога другог“, нагласио је.
На питање што у прошлости то нико није радио, Ђурић је казао да је само председник Вучић почео да гради школе у РС, подржавао изградњу болница, омогућио снажну сарадњу у економском сектору, допринео експанзији српских компанија на БиХ.
„Ми смо спремни да сарадњу имамо и са Федерацијом. Вучић је, подсетио бих, нудио изградњу школа и у том делу БиХ“, додао је он.
Ђурић је, упитан да ли Декларација и да ли влада у Београду подржавају почетак процеса мирног раздужења Српске од другог ентитета, истакао да се Србија никада на непримерен начин неће мешати у фундаментална питања БиХ.
„Ми као гарант Дејтона уз подршку територијалног интегритета БиХ снажно инсистирамо на надлежности Српске у оквиру БиХ. Оно на чему ми инсистирамо пише у Декларацији, али општи тренд је да се искривљују наше речи, да погрешно представљају текст“, критиковао је.
Упитан да ли ће примедбе које стижу одложити процес ратификације Декларације Сабора у Скупштини, истакао је да ће сви рокови бити испоштовани.
Ђурић је казао да то неће пореметити односе Србије са било ким суштински у региону ко није тражио прилику да је нападне вербално и политички, а неће променити суштински ни курс Србије, а то је курс сарадње, испружене руке, наставка реформи, економског развоја.
„Постоје многи којима се то не допада па желе да прикажу Србију као страшило 90-их“, констатовао је.
Протестна нота БиХ Црној Гори, према његовим речима, је последица, а узрок је много дубљи, а то је да постоје политички центри одлучивања у региону који желе да Србију прикажу као страшило, који су незадовољни динамиком којом Србија обнавља свој утицај, развија.
„Такви политичари желе да сеју страх јер немају шта да нуде својим бирачима. Наша намера је да негујемо нашу културу, традицију и сарадњу, пружимо руку свима. Наравно да нећемо да ћутимо, због чега некоме ко површно гледа са стране може да делује да се опет свађамо“, рекао је.
Ђурић: Куртијев режим гробар свих споразума, нема прихватања чланства Косова у УН
Етнонационалистички режим Аљбина Куртија је гробар свих споразума Београда и Приштине, рекао је он, истичући да је за Србију неприхватљиво чланство тзв. Косова у Уједињеним нацијама.
На питање да ли се његова порука да се решење питања Косова и Метохије може тражити само у оквиру Резолуције 1244 СБ УН и кроз конструктивни дијалог односи на Бриселски споразум из 2013. или онај од прошле године са Анексом из Охрида, Ђурић је за РТВ рекао да постоји један једини Бриселски споразум, основни о нормализацији односа, потписан 19. априла 2013. године, а затим и ратификован у косовском парламенту.
“Што се тиче закључака из Охрида, они нису ни потписани, ни ратификовани, чак ни у парламенту у Приштини. Нису чак ни правну форму имали, и председник Александар Вучић се јасно оградио након разговора у Охриду да за Србију чланство тзв. Косова у УН није прихватљиво ни под каквим условима“, истакао је Ђурић.
На констатацију да та резерва нигде не пише, појаснио је да изјаве председника, премијера или министра спољних послова имају карактер међународне правне обавезе, па и чињеница да је Вучић рекао јавно да је за Србију неприхватљиво чланство тзв. Косова у УН – има снагу међународне правне позиције Србије.
“Он је рекао да Косово и Метохија никада не могу да буду члан УН, на десетине пута на састанцима и небројено пута јавно. КиМ за Србију није, нити ће бити члан УН, ни суверена страна држава. То је позиција Србије“, подвукао је шеф српске дипломатије.
На примедбу да је охридски анекс постао део преговарачког оквира са ЕУ, односно поглавља 35, Ђурић је рекао да то има правну снагу за државе од којих већина и иначе признаје тзв. Косово, али не и Србија.
Подсетио је да је Ана Брнабић, док је обављала функцију премијерке, тражила и у писаној форми од ЕУ да буду избачени неки елементи за које су у Унији желели да буду убачени у оквир, пре свега у вези са Саветом Европе. Захваљујући томе, додаје, Приштина и није постала члан СЕ.
Ђурић је посебно указао да је 28 земаља повукло признање тзв. Косова, до чега је, великим делом, дошло и због разговора председника Вучића са лидерима тих држава.
На питање да ли његова изјава о решењу кроз конструктивни дијалог у складу са Резолуцијом 1244 и међународним правом има исту снагу данас, као и пре 25 година, одговорио је да иако је на својој кожи током шест и по година на челу Канцеларије за КиМ осетио одсуство институција Србије, то не даје право за малодушност и за одустајање од инсистирања на међународном праву.
“Не можемо да се сложимо у карактеру тих споразума, јер се деценијама током вођења преговора, водило рачуна да буде, с једне стране у оквирима нашег Устава и Резолуције 1244, а да буде окренуто изналажењу компромиса и стварању предуслова да Србија добије максимум у оваквим условима“, додао је Ђурић.
На питање шта су Срби на Косову и Метохији добили у међувремену, истиче – неупоредиво већа улагања у српске средине, радна места, средства за домове здравља, болнице…
“Нисмо престали да се боримо. Нисмо били сви идеални у приступу државе, али никада се није толико трудило и улагало…“, додао је Ђурић.
Упитан за изјаву америчког амбасадора у Приштини да се дијалог мора завршити обостраним признањем, Ђурић је приметио да то није нов став, већ се провлачи и кроз бројна писма и честитке, али да Србија покушава да изолује што је могуће више неразумевања и да, у интересу будућих генерација, гради боље односе са САД.
“Да искористимо потенцијал милион Срба у Америци, да продубимо везе тамо и да изградимо врсту српског лобија, коју су Албанци изградили генерацијама… У Вашингтону постоје нове генерације политичара, нови људи које треба да придобијемо за српску ствар. Немамо право да дигнемо руке од тога и да осудимо будуће генерације да им се понове лоше ствари“, казао је министар.
Није тајна, подсећа, да се по питању КиМ Србија не слаже са САД, као ни са више од 80 земаља, али и тај број, каже, опада.
“Наставићемо да радимо све што је у интересу Србије. Србија је поуздан партнер у очувању мира и стабилности. Има много усијаних глава које мисле да је лако правити политичку буку… Ми желимо да направимо предуслове да се Србија економски развија, војно јача, да гради нова пријатељства и везе. Желимо да унапредимо односе са САД, да повезујемо земље и народе, али то не значи да ћемо запоставити друге земље и партнере у другим деловима света“, навео је Ђурић.
На питање да ли ће Србија увести санкције Русији, казао је да Србија има избалансирану спољну политику и одржава везе и пријатељства са свима.
“У Бриселу знају политику Србије, која је веома избалансирана и наставиће да буде таква, вођена српским интересима, јер Србија жели што брже у ЕУ. А, док не уђемо ни формално-правно, ни у политичком смислу немамо обавезу да ускладимо политику у потпуности. Имамо закључке Савета за националну безбедност и придржавамо их се“, рекао је Ђурић.
