Sala EU info kutka u Nišu bila je mala da primi sve zainteresovanje za predavanje profesorke Prirodno-matematičkog fakulteta u ovom gradu dr Danijele Ilić o prvoj ženi-nobelovki Mariji Kiri i o njenom značaju za nauku i položaj žene u tadašnjem društvu. Predavanje je obilovalo kako biografskim, tako i informacijama iz profesionalnog života dvostruke nobelovke koja se nauci posvetila od najranijeg detinjstva.
,,Marija je sa 5 godina naučila da čita i piše, bila je izuzetan đak. U to vreme je Poljska bila pod ruskom vlašću i nije bilo dozvoljeno da žene pohađaju univerzitet. To je, međutim, nije sprečilo da se neformalno obrazuje’’, istakla je profesorka Kostić. ,,Iako je tokom studija u Parizu živela u skromnoj, hladnoj sobi , bila više gladna nego sita i radila čak i do 20 sati dnevno, bila je najbolji student fizike i hemije, a druga u matematici’’, naznačila je Kostić koja napominje da je Kiri pod uticajem Bekerela počela da proučava uranijumove rude i tako otkrila radioaktivnost.
Podsetila je da su Marija i Pjer Kiri 1898. godine izolovali jaku radioaktivnu supstancu koju su, u čast Marijine domovine nazvali Polonijum. Kirijevi su, uprkos skepsi kolega, uz pomoć austrijske vlade, 1902. godine, nakon 45 meseci rada, izolovali desetinu grama radijuma i odredili njegovu atomsku težinu 225.
Godinu dana kasnije, Marija Kiri je odbranila doktorsku disertaciju na temu ”Ispitivanje radioaktivnih supstanci” u kojoj iznosi svoja saznanja o radioaktivnom zračenju i time postala postala prva žena doktor nauka u Francuskoj.
Iste godine, zajedno sa Bekerelom dobija Nobelovu nagradu za fiziku za doprinos proučavanju radioaktivnosti. 1908. godine postaje prva žena – profesorka na Sorboni. 1911. godine nije primljena u Akademiju nauka da bi iste godine dobila svoju drugu Nobelovu nagradu za hemiju čime je postala prvi dvostruki dobitnik ovog znamenitog priznanja.
Osim naučnim, doprinosila je i humanitarnim radom – sav novac od Nobelove nagrade uložila je u vozilo za radiografisanje za ranjene u Prvom svetskom ratu u čemu joj je pomagala ćerka Irena, takođe dobitnica Nobelove nagrade 1935. godine.
Kirijevi su se odrekli prava na radijum i finansijske koristi, smatrajući da radioaktivnost i koristi od nje pripadaju celom čovečanstvu. Otkriće radijuma je imalo ogroman uticaj na dalja istraživanja, kao i razvoj terapija za lečenje mnogih oblika kancera.
Marija Kiri je preminula 1934. godine od pernicione anemije, nastale usled dugotrajnog izlaganja radioaktivnom zračenju.
Predavanje o Mariji Kiri organizovano je kao uvod u Evropsku noć istraživača koja se održava 28. septembra. Ovu manifestaciju podržava Evropska komisija u okviru Marija Sklodovska-Kiri akcije, koja predstavlja program Evropske Unije za jačanje evropske istraživačke karijere.
