Ova erozija privatnosti pojedinca može biti benigna ili maligna. Ali ona je već deo života u antropocenu.
Gaja Vins
Sedma faza projekta ,,Laž i krađa kao praksa” predstavlja zaokruživanje ili pak nastavak procesa nastalih tokom 2019. i 2020. godine. Tokom ove faze umetnički saradnici biće u prilici da implementiraju povratne informacije u procese svojih kolega. Povratne informacije biće u tekstualnoj i vizuelnoj formi.
Na ovaj način još jednom želimo da se pozabavimo pitanjima autorskih prava u širim kontekstima umetničkog stvaranja.
Obzirom da virus korona i dalje traje, nećemo biti u prilici da sarađujemo u Beogradu i nastavimo sa intervencijama u javnom prostoru. Zarad ovakve situacije nastavljamo onlajn saradnju tokom koje dalje proširujemo virtuelne prostore, koji zasigurno postaju najmoćnije alatke sistema otpora.
Putem onlajn mreža ljudi širom sveta organizuju javna okupljanja, demonstracije i protestne šetnje. Važno je da u njima u ovako specifičnom trenutku kolektivno prepoznamo mogućnosti promena.
Širom sveta, postoje prostori kontinenata, država i gradova, kao i ljudi koji u njima žive. Danas, postoje virtuelni – onlajn prostori – nevidljivi kontinenti, države i gradovi, kao i njihovi stanovnici, koji ne poznaju fizičke granice, kao i mere društvenih sistema svakodnevnice.
Važno je raditi na osnaživanju virtuelnih prostora, kao i njihovih stanovnika – ljudi širom sveta, koji razmenjujući ideje sklapaju prijateljstva, stvaraju pritisak za promene, inovacije, kao i širenje političkih i umetičkih talenata. Ovo su prostori u kojima kroz dijalog sa drugima, zbog naše anonimnosti, možemo pružiti otpor sistemima kroz zajedničku kreativnost u rešavanju problema.
Naš zadatak i obaveza su da prepoznamo ovaj trenutak koji vapi za promenama, a koji isključuje povratak na ,,normalno” stanje pre početka virusa. Ako ga prepoznamo, taj trenutak će nam omogućiti da više ne zakoračujemo u jednosmerne ulice koje smo kolektivno sagradili, već da zamislimo i krenemo sa konstrukcijom širokog bulevara.
U ovom trenutku ništa ne može biti gore od povratka u ,,normalnost”.
Darko Dragičević
Koncept: Darko Dragičević, Zorica Milisavljević
Umetnički direktor: Darko Dragičević
Menadžerka projekta: Zorica Milisavljević
Direktor projekta: Frank Bauman
Umetnički saradnici (i učesnici u radionicama): Stevan Beljić, Miloš Janjić, Katarina Kostandinović, Lana Pavkov, Dušan Savić, Ana Vuković
Laž & krađa kao praksa je projekat Goethe-Instituta u Srbiji u okviru platforme Next Generation.
