Naša ekonomska razmena sa Srbijom u poslednjih deset godina uvećana je tri puta i sada dostiže 1,6 milijardi evra godišnje, ističe u razgovoru za „Politiku” ambasador Francuske u Beogradu Pjer Košar. Navodi da preduzeća iz ove zemlje koja su investirala u Srbiji snažno podržavaju Srbiju u naporima koje ulaže u ekološku tranziciju i evropske integracije u toj oblasti. Naše kompanije došle su u Srbiju sa ciljem da u njoj ostanu dugi niz godina i doprinesu njenoj modernizaciji, na primer kada se radi o preradi otpada ili o aerodromu i izgradnji metroa u Beogradu, ističe Košar na pitanje koje bi konkretne brojke i dostignuća posebno istakao. Ambasador naglašava i ulogu Francuske agencije za razvoj, koja je otvorila svoju kancelariju u Beogradu 2019. godine. To je najaktivnija kancelarija Francuske agencije za razvoj u svetu, koja je već opredelila 600 miliona evra koji se ulažu u modernizaciju Srbije.
– Mnoge mogućnosti se otvaraju u oblastima za koje su zainteresovane francuske kompanije, kao što su sektor otpadnih voda ili obnovljivi izvori energije, odnosno energetski sektor, ali i oblast inovacija i digitalnih tehnologija. Takođe, veliki je uspeh što je Srbija domaćin izložbe Ekspo 2027, to je dobra vest. Francuska preduzeća su spremna da doprinesu uspehu tog događaja – naglašava Pjer Košar u razgovoru povodom Dana Francuske Republike, 14. jula.
Bilateralni odnosi Srbije i Francuske beleže višegodišnji uspon, uz intenziviranje političkog dijaloga, čemu znatno doprinose i lični odnosi predsednika Aleksandra Vučića i Emanuela Makrona. Koji su podsticaji, a koje prepreke daljem snaženju i razvoju veza dveju država?
Postoji ponovno angažovanje i interesovanje Francuske za region i za Srbiju, koje traje više godina. Pre svega, Francuska je angažovana da pomogne u oblasti evropskih integracija i evropske perspektive Srbije, čemu želimo značajno da doprinesemo. To je takođe ideja vodilja našeg ekonomskog prisustva. Zato su tu i brojni projekti u vezi sa infrastrukturom, kao doprinos na putu Srbije ka EU. I u oblasti kulture naše dve zemlje uvek su odlično sarađivale, ona svojom dinamičnošću veoma osnažuje naš dijalog. Francuska je prisutna na brojnim festivalima u Srbiji i biće počasni gost Sajma knjiga u oktobru. Kao jedan od pokretača našeg pojačanog prisustva u Srbiji, tu su kontakti zvaničnika, pre svega između dva predsednika, koji se odvijaju u međusobnom poverenju i razumevanju. To smo imali priliku da vidimo i nedavno tokom telefonskog razgovora dvojice predsednika.
Postoji li i istorijski uticaj?
Jedan od pokretača bilateralnih odnosa je naša zajednička istorija, bratstvo skovano u teškim trenucima kroz koje su naše dve zemlje prolazile. Te se međusobne veze stalno razvijaju. Rekao bih pre svega da o Srbiji u Francuskoj treba više da se zna nego što je to slučaj danas. To se ostvaruje i preko ličnih kontakata, turizma naravno, ali i razmene studenata, odnosno još većeg broja studenata iz Srbije koji se školuju u Francuskoj. Takođe, iako velike francuske grupacije i preduzeća dobro poznaju Srbiju, treba da uložimo više napora da što više malih i srednjih preduzeća upozna vašu zemlju kako bi i ta preduzeća investirala ovde. Bitno je i pitanje francuskog, kao jezika razmene među ljudima, ali i jezika inovacija i stručnjaka. Moramo da radimo više na tome da štitimo francuski jezik i da on bude prisutniji.
„Vensi” je preuzeo upravljanje Aerodromom „Nikola Tesla”. Ulaganja su velika, broj putnika je u porastu, ali smo videli i kašnjenja i povećane gužve. Da li je taj problem sada iza nas?
„Vensi erport” je privatni operater broj jedan u svetu u svojoj oblasti, sa 65 aerodroma kojima upravlja u Evropi i širom planete. Direktor cele grupacije „Vensi erport”, koji je bio u Beogradu povodom sastanka svih direktora aerodroma u svetu kojima rukovodi ta kompanija, lično prati napredak razvoja Aerodroma „Nikola Tesla”. Radovi na samom beogradskom aerodromu, odnosno njegovoj modernizaciji, koji se nisu zaustavljali čak ni za vreme pandemije, treba da budu završeni krajem ove godine i odvijaju se intenzivnim tempom, i to paralelno s pojačanom frekvencijom putnika. Rekao bih da je to izazov na koji nije lako odgovoriti. „Vensi” nastavlja da posluje uzimajući u obzir oba pomenuta imperativa – modernizaciju i, s druge strane, rast broja putnika. Takođe postoje i poteškoće sa upošljavanjem nove radne snage, ali to je nešto što se dešava i na drugim evropskim aerodromima. U svakom slučaju, radi se na tome da se ti problemi otklone i „Vensi” je odlučan da učini sve u tom pravcu. Pri tome, treba imati u vidu da sadašnje teškoće potiču od faktora na koje kompanija nema uticaja, kao što su neregularnosti u redu letenja na evropskom nivou, odnosno kašnjenja, pa i otkazivanja letova.
Takozvani francusko-nemački plan za Kosovo i Metohiju trebalo je da unapredi i ubrza dijalog, uz poboljšanje odnosa Srba i Albanaca, ali je posle njegovog predstavljanja samo došlo do veće eskalacije, pre svega zbog nepoštovanja prethodnih sporazuma i ogoljenog nasilja Prištine i Albina Kurtija. Preti li kriza na Kosovu da dovede do šire destabilizacije i kakav odgovor Pariz ima na to?
Nema alternative normalizaciji odnosa. To je danas jasnije nego ikada ranije. Najpre zato što je stanovništvo koje živi tamo prezasićeno stalnim periodima kriza i tenzija. Zatim, normalizacija je neophodna i zato što uslovljava evropske integracije Srbije. Treće, iz geopolitičkih razloga, mi ne možemo da dozvolimo da postoji novo krizno žarište u Evropi. Zbog toga smo sa svojim nemačkim partnerima preduzeli tu inicijativu koja je dobila podršku Evropske unije i zato u punoj meri podržavamo evropsko posredovanje i plan za deeskalaciju koji je obema stranama uputio specijalni izaslanik Miroslav Lajčak. Mi, nažalost, konstatujemo da odluke koje su donete u Prištini ne idu u cilju deeskalacije i primene Ohridskog sporazuma. Zato smo preduzeli korake kako na bilateralnom, tako i na evropskom planu koji su za posledice imali suspenziju određenih evropskih fondova i saradnje koja je postojala.
Šta je prioritet?
Imperativ je da se što pre, odmah, krene ka deeskalaciji i primeni Ohridskog sporazuma. To podrazumeva organizovanje prevremenih lokalnih izbora uz učešće Srba i da odmah počnu razgovori o uspostavljanju Zajednice opština sa srpskom većinom. Podrazumeva da se na svim stranama napravi razuman izbor i da se sve strane uzdrže od gestova koji bi mogli da doprinesu pojačavanju tenzija.
Predsednik Vučić je nedavno izjavio da je Beograd ispunio dve od tri tačke plana za deeskalaciju, a da treća zavisi od Prištine i mora da se izvede simultano, da prištinske vlasti povuku policiju, a da se narod skloni iz okoline opštinskih zgrada. Očekujete li u tom smislu da će restriktivne mere prema Prištini koje ste pominjali dati rezultate da bi se plan za deeskalaciju ostvario i kada?
Deeskalacija mora da se sprovede što pre. Cilj tih mera na evropskom i bilateralnom planu je da se prištinskim vlastima stavi do znanja da je u njihovom interesu da do deeskalacije dođe. Nadamo se, pogotovo zato što se radi o jedinstvenoj poruci, Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država, da će se to desiti što pre. To je takođe poruka koja se upućuje i iz svih zemalja regiona.
Jedan od strateških prioriteta Srbije su evropske integracije, ali je utisak da nema dovoljno napretka na ovom polju. Šta je razlog?
Premijerka Ana Brnabić veoma je jasno, tokom svoje nedavne posete Briselu, ponovila da je Srbija učinila izbor u korist evropske budućnosti. Pozdravljamo napore koje je preduzela Srbija, na primer u vezi s migratornim tokovima i viznom politikom, kao i svega u vezi s regulativama EU u oblasti životne sredine i energetske tranzicije. To svedoči o tome šta Srbija čini na evropskom putu. Ali uz to postoje i tri domena u kojima treba više da se radi kako bi se ubrzali pregovori, a samim tim i pristupanje EU. To su, kao prvo, reforme u oblasti vladavine prava, slobode medija i, uopšte, pluralizma. Kao drugo, kao što sam već rekao, normalizacija odnosa s Kosovom. Treće pitanje je u vezi sa usaglašavanjem sa spoljnom politikom Evropske unije i to je nešto što nije novo nego postoji od samog početka pregovora. Mi znamo da je Srbija osudila agresiju Rusije na Ukrajinu i pozdravljamo tu odluku, ali treba da znamo da je Srbija u potpunosti uz Evropsku uniju u tom stavu. Često čujemo da se kaže da Srbija želi da zadrži ravnotežu i ekvidistancu u odnosu na svoje partnere. Francuska je članica EU, ali to je ne sprečava da ima partnere u Americi, Aziji, Africi. Međutim, Evropska unija nije samo jedan od partnera. To je politički projekat koji od Srbije traži njeno puno angažovanje.
Mnogi u EU kažu da je sada, zbog aktuelne situacije u Ukrajini, raspoloženje u Briselu za proširenje mnogo veće. Delite li taj stav i kada bi konkretno neka od zemalja zapadnog Balkana mogla da postane punopravna članica?
Što se Francuske tiče, pre početka rata u Ukrajini, poruka koju je sam predsednik Republike Francuske uputio bila je jasna. Potrebno je ubrzati evropske integracije. Tačno je da od trenutka agresije Rusije na Ukrajinu postoji momentum za bržu integraciju regiona koji treba da se iskoristi. Postoji prilika za Srbiju i neophodno je da i ona sama uputi jasan signal da želi da pristupi Evropskoj uniji. Ako se ti uslovi steknu, sami pregovori mogu veoma brzo da se realizuju. Svakako, Evropska unija ne može da fiksira datum pristupanja određene zemlje, ali to ne sprečava vlasti u Srbiji da odrede neku godinu ili datum pridruženja kao svoj cilj i da idu odlučno ka njegovom ostvarenju. U tom slučaju, uveren sam da bi i sama Evropska unija i zemlje članice učinile sve što mogu kako bi pomogle da se taj cilj ostvari.
Makron pokreće konsultacije da bi se bolje razumeli uzroci nasilnih protesta
Deluje da se krizna situacija u Francuskoj smirila i da je stavljena pod kontrolu? Šta je dovelo do toga, otkud toliki revolt kod građana?
Između 27. juna i 5. jula odigrali su se veoma ozbiljni događaji, uz izazivanja požara, zapaljene automobile, napade na opštinske zgrade, škole, a čak su i izabrani predstavnici Francuske bili napadnuti. Zahvaljujući angažmanu i delovanju snaga reda koje su takođe imale veliki broj povređenih, došlo je do smirivanja situacije. Pravosuđe sada postupa u slučajevima teških krivičnih dela. Neposredni povod je bila smrt mladića u Nanteru, kog je ubio policajac. U tom smislu, samo sud je merodavan da odlučuje o odgovornosti, pokrenuta je istraga o okolnostima i o tome šta se tačno dogodilo. Ipak, teška drama koja se desila ne može da objasni i opravda sve to nasilje koje je usledilo. U tom kontekstu, francuske vlasti su se najpre angažovale da poprave štetu koja je nastala. Doneta je odluka i predsednik republike je najavio zakon koji omogućava pojednostavljene procedure za obnovu zgrada. Zatim, pojačane su mere bezbednosti, posebno uoči praznika Dana Republike i za sam praznik, 14. jula. Tu je i čitav niz mera donetih da se zaštite izabrani predstavnici države, ukoliko budu izloženi pretnjama i ako im je ugrožena bezbednost. Dakle, cilj je s jedne strane obnoviti i popraviti štetu, ali je važno i da se razumeju razlozi zbog kojih se sve to dogodilo. Takođe, predsednik je najavio konsultacije sa nizom različitih organizacija koje se bave pogođenim kvartovima, zajedno sa sociolozima, u pokušaju da se nađu odgovori šta su uzroci navedenih događaja.
