Povodom druge godišnjice ruske invazije na Ukrajinu, 24. februara, i bilateralnog sporazuma o bezbednosti između Francuske i Ukrajine koji su potpisali predsednik Francuske Republike Emanuel Makron i predsednik Republike Ukrajine Volodimir Zelenski, 16. februara 2024. u Parizu, u Jelisejskoj palati, ambasador Francuske u Srbiji, Pjer Košar, snimio je video poruku.
“Agresorski rat Rusije protiv Ukrajine ulazi danas u svoju treću godinu. Već dve godine, režim Vladimira Putina vodi na tlu evropskog kontinenta jedan besmislen i okrutan rat, protiv jedne države, Ukrajine, koju je Rusija priznala i kojoj je čak garantovala bezbednost u okviru denuklearizacije.
Koji je bilans ove tragedije koja nastavlja da se odvija pred našim očima?
Ovaj rat, koji je samo Rusija želela, proizveo je na desetine hiljada žrtava, izazvavši verovatno jednu od najgorih humanitarnih katastrofa nakon one koju je izazvao nacistički režim.
Najpre, tu su ratni zločini koje su počinile snage koje kontroliše režim Vladimira Putina. Masakr bespomoćnih civila, kao u Buči, prisilna deportacija i otmica hiljade dece, nehumano i degradirajuće postupanje prema ratnim zarobljenicima, bombardovanja koja namerno ciljaju civile, razaranje kulturnog i verskog nasleđa Ukrajine.
Uz potpuni prezir prema ljudskom životu kakav ovaj režim pokazuje, to su i užasni gubici ruske vojske, gde broj poginulih i teško ranjenih dostiže između 300 000 i 400 000 ljudi.
Režim u Rusiji je ispraznio svoje zatvore kako bi nadoknadio ogromne gubitke na frontu. Čak i ovde, u Srbiji, taj režim je pokušao da regrutuje plaćenike da se bore, za novac, uz zatvorenike iz grupe Vagner koji su se pobunili protiv Kremlja u junu 2023.
Upravo ovde, u Srbiji, stotine hiljada mladih Rusa koji su izabrali slobodu umesto ratai pobegli od korupcije i terora, našlo je utočište u Beogradu, Novom Sadu i drugde.
Hvala prijateljskom srpskom narodu, savezniku Francuske, što je tim mladim Rusima pružio priliku da se sklone od te strašne tragedije, hvala srpskom narodu što je veran svojim vrednostima gostoprimstva i bratstva.
Jer to je režim koji se obračunava sa sopstvenim narodom i u zatvor stavlja sve one koji ne misle kao on. Smrt Alekseja Navaljnog govori o slabosti Vladimira Putina čija vlast počiva na gulagu.
Već dve godine, hrabrost ukrajinskog otpora ne slabi i nastavlja da se odvija pred našim očima. Narod Ukrajine nastavlja da se bori za slobodu, ne samo za svoju slobodu, već i za stabilnost i bezbednost našeg kontinenta i za naše zajedničke vrednosti.
Jedinstvo koje je zemlja pokazala je već dovelo do strateških poraza za Rusiju, koja je pak pre dve godine tvrdila da samo vodi specijalnu operaciju koja će biti okončana za nekoliko nedelja.
Danas je vojna situacija Ukrajine daleko bolja nego posle prvih dana rata. Ukrajina kontroliše oko 82 % svoje teritorije. Uspela je da porazi rusku mornaričku premoć u Crnom moru i da obezbedi pomorski koridor za izvoz ukrajinskih žitarica.
Danas, Putinov režim, koji opstaje samo kroz rat i u ratu, želi da poverujemo da bi bilo racionalnije da Ukrajince prepustimo njihovoj sudbini. Ne dozvolimo da nas zavaraju te manipulacije, nije trenutak ni za čekanje ni za taktiziranje koji bi bili u suprotnosti ne samo sa očuvanjem međunarodne bezbednosti nego i sa našim vrednostima.
Francuska je odlučna u tome da nastavi da Ukrajini daje dugoročnu podršku. To je smisao bilateralnog sporazuma koji su upravo potpisali predsednik Republike Francuske i ukrajinski predsednik, Volodimir Zelenski.
Nekada su Francuzi i Srbi bili ujedinjeni pred opasnošću. Opasnost koja preti našoj Evropi nije danas ništa manja. Pobeda ruske tiranije nad Ukrajinom izložila bi naše dve zemlje stalnoj pretnji destabilizacije i širenja rata. Pustiti da ovaj režim pobedi ne bi omogućilo rešavanje pitanja inflacije ili energetske krize u situaciji u kojoj je Rusija izvor sadašnje opšte inflacije i prehrambene nesigurnosti koja prvenstveno pogađa najugroženije.
Francuska nije u ratu protiv Rusije niti protiv ruskog naroda sa kojima ima, kao i Srbija, istoriju prijateljstva. Uostalom, Francuska je učinila sve da spreči rat u Ukrajini. Jedini cilj koji imaju sankcije koje je usvojila Evropska unija protiv Rusije je da umanje sredstva kojim raspolaže da bi vodila ovaj užasni rat.
Francuska je, zajedno sa svojim evropskim parterima, odlučna da povrati mir i stabilnost na naš kontinent. Francuska računa na Srbiju da bez oklevanja sa njom na tome radi.”
