Danas, na početku treće decenije 21. veka živimo u vremenu brzih i digitalizovanih komunikacija koje su u velikoj meri uticale na promenu načina na koji se određeni poslovi obavljaju. Jedan od tih (globalnih) poslova je i opštenje – pregovaranje među državama koje nazivamo diplomatijom.
Klasična diplomatija, koju ću ovde nazvati diplomatijom promišljanja, danas se u velikoj meri takmiči sa diplomatijom brzih reakcija („danas za danas“). Nekada je diplomata opštio sa centralom isključivo putem telegrama i pošte koju su dostavljali kuriri odnosno putem zaštićene telefonske veze. Takvi vidovi komunikacije su zahtevali određeno vreme za plasiranje informacija koje su neretko bile dobro analitički obrađene i za koje je bilo vremena da se detaljno sagledaju u centrali odnosno u diplomatsko-konzularnom predstavništvu (DKP).
To zapravo znači da je korisnik informacija imao dovoljno vremena da se upozna sa istima, da ih obradi, razvrsta i usmeri ih u određenom smeru u cilju daljeg vođenja spoljne (i unutrašnje) politike zemlje. Danas je to nešto modifikovanije i ubrzanije jer dominiraju brzi vidovi komunikacije u kojima neko (slučajno ili namerno) vrlo lako može biti izostavljen iz lanca informisanja. Zapravo, ukoliko pametni telefoni odnosno „vajber“, „vatsap“, „signal“, „telegram“, društvene mreže (fejsbuk, tviter, snepčet …) ili neka druga platforma brze komunikacije na internetu preteknu klasični otvoreni ili zatvoreni telegram pa i klasični mejl (formalan vid elektronske komunikacije), mnogi od klasičnih koraka koji ostavljaju prostor za promišljanje i sagledavanje primljene informacije, bivaju preskočeni odnosno neizvodljivi i raste rizik da dođe do pravljenja greške (brzanje).
U tom slučaju se po ubrzanoj proceduri i pod određenim pritiskom (javnost, politika, privreda, mediji željni senzacije …), reaguje brzo, neretko bez mogućnosti da se sagledaju jasno sve činjenice a sve u cilju sticanja statusa nekoga ko je aktuelan, vredan i prati dinamiku dešavanja u zemlji i svetu. Time diplomatija može ući i u tzv. „rijaliti“ zonu i zonu žute štampe, koja nije njeno prirodno okruženje.
I pored činjenice da je brzo reagovanje i potreba i nužda u vremenu brzog (ra)sipanja informacija, postavlja se pitanje da li takvo delovanje, konkretno u diplomatiji više daje ili uzima? U kvalitativnom smislu po svemu sudeći više uzima jer aktuelnost i senzacijalizam na uštrb kvaliteta i jasnog planiranja i plasiranja informacija više odnosi nego što donosi na duže staze. Ako imate uspeh u trenutku ali i potencijalnu veliku štetu jer ste reagovali bez sagledavanja svih relevantnih činjenica, vi rizikujete da u nekom trenutku ne budete spremni za suočavanje sa krupnim događajima i planovima koji su vas čekali a koje niste videli od šume perifernih pojava na koje ste reagovali u nekom instant režimu izveštavanja i površnog sagledavanja događaja.
Na osnovu prethodno rečenog, usudio bih se reći da konvencionalni model sa promišljanjem relevantnih činjenica može pre da iznedri rezultat iako će tražiti više vremena za realizaciju neophodnih aktivnosti. S druge strane model brzih – modernih komunikacija vrlo verovatno će u nekom trenutku izgubiti nit i koordinaciju nad čitavim procesom jer će ga dinamika povući na neku drugu temu zbog koje neće ni biti moguće finalizovati u celosti prethodnu ideju koja će marketinški biti dobro ispromovisana inicijalno ali lako može ostati ideja bez realizacije ili može biti realizovana na neadekvatan i dugoročno štetan način.
Rešenje je verovatno negde između i predviđa primenu oba modela opštenja jer se ne može izbeći činjenica da se danas živi brzo i da se prima desetostruko više informacija koje se obrađuju samo delom ili nikako (vreme površnosti, sveznanja i opšte prakse). Istovremeno treba zadržati i sistematičnost pa i sporost konvencionalne diplomatije / komunikacije kako bi se mogli ispratiti svi neophodni koraci koji vode ka održivoj finalizaciji same ideje. Ovo je naravno lako reći ali vrlo je teško primeniti hibridnu varijantu u kojoj brzi odgovori i površnost pretežu imajući u vidu kontekst vremena u kom živimo a koje odlikuje izražena površnost i paradoks pada nivoa obrazovanosti i emancipacije građana koji dobijaju veću količinu informacija i znanja ali su daleko površniji nego što je to bio slučaj pre nekoliko decenija kada je manji broj ljudi imao pristup informacijama ali ih je kvalitetnije primao i obrađivao.
Danas se nema dovoljno vremena za čitanje knjiga pa ni temeljno upoznavanje sa sadržajem profesionalnih dokumenata te se i diplomatija oslanja na brze forme komuniciranja kako bi bila u korak sa tempom u kom živi moderan čovek. Nekada je ambasador imao dan ili dva da razmisli i promisli šta će sugerisati centrali a danas se od njega očekuje brza povratna informacija jer mora biti dostupan danonoćno na mobilnom telefonu i vreme za promišljanje i analitičnost često nestaje kao opcija što nije dobro ako se želi ići na kvalitet a ne na kvantitet (koji često prati površnost).
Ukoliko su izbor i suština vremena u kom živimo ovo drugo, onda mnogi nisu ni imali vremena a ni potrebe da dođu do zaključka ovog teksta. Nadam se da je neko ipak to učinio držeći se onog konvencionalnog modela u kom se nešto treba i pročitati i promisliti jer moderne tehnologije i brza komunikacija nemaju nikakvu težinu i značaj u diplomatiji ako su bazirani na površnosti i rasipanju informacija i znanja zarad postizanja nekakvih marketinških ciljeva u politici, neretko više u unutrašnjoj nego li u spoljnoj.
Diplomatija stoga kao mudro oruđe u opštenju među državama nikako ne treba da služi kratkoročnim ciljevima već treba da bude posvećena dugoročnom planiranju i državnim interesima na duže staze, interesima koji nadlize dnevnopolitičke igre i marketing, jer kako sam ranije pomenuo, diplomatiji nije mesto u svetu rijalitija i žute štampe. To je ozbiljan posao koji zahteva ozbiljan i sistematičan pristup a samim tim i nešto sporiji i analitičniji ritam rada, iako živimo u vremenu velikih brzina koje često nisu ni potrebne ni poželjne a ni produktivne ali su jednostavno nametnute i dominiraju modernim životom.
Branko Lazić,
decembar 2021.
https://brankofpn.wixsite.com/branko-serbia-blog/post/diplomatija-promi%C5%A1ljanja-i-diplomatija-brzog-reagovanja
The post Diplomatija promišljanja i diplomatija (pre)brzog reagovanja appeared on BIDD.
