Sekretarijat Energetske zajednice pokrenuo je tragač za tranziciju energije na Zapadnom Balkanu. Prvo izdanje tragača daje uvid u stanje šest zemalja Zapadnog Balkana u pogledu emisija, razvoja tržišta energenata, obnovljivih izvora energije, mera energetske efikasnosti i napretka u razvoju integrisanih nacionalnih planova u oblasti energetike i klime.
Ulaganje u energetsku tranziciju je od ključnog značaja. Izraženi dominantni položaj na tržištu, ograničena regionalna integracija i niske cene električne energije i dalje su najveće prepreke za privlačenje investicija i novih učesnika na tržištu. Uvođenje cene ugljenika bi predstavljalo ključni korak napred, što bi regionu pomoglo da promeni miks energenata u proizvodnji električne energije kojom dominira ugalj, čime bi se ukinula veza između proizvodnje električne energije i emisija ugljenika. Kako bi ostvario isti BDP, Zapadnobalkanska šestorka emituje osam puta više ugljenika od proseka 27 država članica EU.
Privlačenje investicija u nove kapacitete za proizvodnju energije iz uglja je dostiglo vrhunac. U skladu sa Direktivom o velikim postrojenjima za sagorevanje, kapacitet postrojenja za proizvodnju električne energije treba smanjiti za oko 1000 MW do kraja 2023. Ovu razliku bi trebalo da nadomeste obnovljivi izvori energije, međutim, električna energija generisana iz sunčeve energije i vetra trenutno čine manje od tri odsto energetskog miksa. Situacija se polako menja, delom zahvaljujući uvođenju programa za podršku tržištu u nekima od šest zapadnobalkanskih ugovornih strana. Još uvek je neiskorišćen potencijal uvođenja garancija na poreklo obnovljivih izvora energije u cilju stimulisanja dodatnih investicija, a potencijal je nedovoljno iskorišćen i u pogledu saobraćaja te daljinskog grejanja i hlađenja.
Treba uložiti veće napore za unapređenje energetske efikasnosti. Iako zgrade predstavljaju najveće krajnje potrošače energije, ulaganja u renoviranje tek treba da uzmu maha. Do sada je realizovano tek 30% investicija od predviđenih 3,5 biliona evra za period između 2011. i 2020.
Izveštaj Sekretarijata o praćenju energetske tranzicije će biti objavljivan dva puta godišnje i biće kontinuirano ažuriran kako bi se dao uvid u nove trendove i izazove u energetskim sektorima šest ugovornih strana na Zapadnom Balkanu.
