Otvaranje izložbe: 06.02.2020. u 19:30 časova
Umetnički kafe: 20.02.2020. u 20:00 časova
Učestvuju Srđan Veljović (umetnik) und Simona Ognjanović (moderatorka)
Serija fotografija koja za svoj motiv ima katedralu u Kelnu nastala je kao niz manipulacija procesom fotografisanja (van „laboratorije“), prevashodno primenom višestrukih ekspozicija, a sa (estetskim) ciljem prekodiranja standarne trijade objekat-fotografisanje-fotografija. Na taj način, sebi svojstvenim „rezom“, veoma oštrim i invazivnim, koji svoj objekat/katedralu često dovodi na sam rub mogućnosti prepoznavanja, Veljović, bez zazora, otvara predmet svoje akcije za mnoštvo novih čitanja i prepoznavanja, a, reklo bi se, bez ustezanja spreman da predmetnost fotografije dovede do krajnje tačke prepoznavanja. Usto, pomerivši ustaljeni „fokus“ na neuobičajeno mesto, recipijenta dovodi u stanje nelagode/nesigurnosti u odnosu na fotografisano, zapravo ga time dovevši na pravo mesto zbivanja umetnosti: uzbuđenje koje je prijatno ili neprijatno, posle koga sledi ili kreativni odgovor, ili osporavanje, ali nikad ravnodušnost. Ovim prilično abs-trahere pristupom svom mediju ‒ do kojeg se neumitno dolazi multiplikovanjem konkretnog sadržaja, poput sličnog fenomena u muzici „od varijacija ka preinačenju“ ‒ Srđan Veljović, kako i sam kaže, želi da u većoj meri angažuje one resurse recipijenta bližih mašti nego drugojačijim pristupima tumačenju umetničkog dela/fotografije, poglavito ne onima baziranim na znanju, metodološoj striktnosti ili predrasuđivanju o modelu vizuelnog izrazažavanja u koordinatama sada i ovde. Drugim rečima, konzument se ovim „baroknim varijacijama“ glasno poziva kao koautor struktura koje su daleko od „oka u fotelji“ (Anri Matis).
Predrag Kočović
Srđan Veljović je rođen 1968. godine. Završio je Elektrotehnički fakultet. Član je ULUS-a. Bavi se problemom identiteta i njegovog uspostavljanja kao polja konstituisanog izvana, istražujući mesta prestupa granica koje ga definišu. Realizovao je projekte: Arhitektura i fašizam, Lep život kao eksces, Nebo, Granice roda, Ekonomija moći heteroseksualne veze, Koliko visoko je bezbedno, Nož žica, Umeće tranzicije, Transponovanje – Džoni Racković, Mnoštva, Tehno – pozicije potkulture, Moguća mesta solidarnosti, Muzeji i još po neko mesto sećanja, Fotografije, potreti, Bioskopi u kulturi sećanja, Industrija, 20-25-29. Izlagao je više puta grupno i samostalno u Srbiji, Makedoniji, Hrvatskoj , Bosni, Sloveniji, Rumuniji, Albaniji, Austriji, Nemačkoj.Original Article
