Otvaranje izložbe: 10.06.2020. u 19:30 časova
Otvaranje će se održati ispred Goethe-Instituta. U galeriji je dozvoljeno istovremeno prisustvo maksimalno 3 osobe. Molimo Vas da držite odstojanje od drugih posetilaca i nosite maske.
Umetnički kafe: 18.06.2020. u 20:00 časova
Učestvuju: Gordana Belić i Biljana Jotić
Onlajn-prenos putem Facebook-a i Instagram-a
Broj lično prisutnih posetilaca Umetničkog kafea ograničen je na 10. Prisustvo je moguće samo po pozivu.

Izložba istražuje onostrano, mračnu stranu postojanja, „senku“, koristeći intuiciju, sećanja, opažanja sinhroniciteta, beležeći sve to u skicama i zapisima u dnevnik. Kao inspiracija za izložbu umetnici su poslužila dela sledećih autora:

  • Johan Sebastijan Bah: arija „Erbarme dich, mein Gott“ iz „Matthaus passion“
  • Ramštajn: pesme „Engel“, „Mutter“, „Mein Herz brennt“
  • Volfgang Amadeus Mocart: „Čarobna frula“
  • Fridrih Niče: „Rođenje tragedije“
  • Karl Gustav Jung: sinhronicitet
  • Dejvid Bom: „Wholeness and the Implicate Order“
  • Gustav Klimt: slike
  • Mauzolej Gale Placidije, Ravena: mozaici
  • Verner Hercog: „Nosferatu“
  • Vim Venders: „Nebo nad Berlinom“
  • Lik Darta Vejdera iz filma „Ratovi zvezda“

Zapis iz dnevnika
Došlo je to vreme, kad zavirujem u mračne delove svoje duše sa zebnjom, da bih otkrila ono što ne želim da otkrivam, da bih znala ono što se ne može saznati, da bih prihvatila ono što niko ne bi prihvatio, da bih odobrila ono što se odobriti ne sme, da bih dalje živela, da bih se setila šta mi je to „misija“ u ovom životu, jer sam davno zaboravila, a sad se prisećam i sve više verujem da mi je misija da stradam. Zar nije moglo više od toga, a opet, zar se može više od toga, zaista. Nekad mi je u glavi samo ovo: Imaj milosti, Bože, imaj milosti prema meni!
Ponekad, ipak, nisam sigurna da li je rečeno: „stradaj! Ili: stvaraj!“

Važna misao
Metju Arnold, razmišljajući i kritikujući stanje duha svog vremena, opisuje ga kao „lutanje između dva sveta, jednog mrtvog a drugog nemoćnog da se rodi.“

Citat
„Filozofski nastrojen čovek ima čak predosećanje da se i pod ovom stvarnošću u kojoj živimo i postojimo krije druga, sasvim drukčija stvarnost, da je dakle i ova samo privid; i Šopenhauer otvoreno označava obdarenost čovekovu da mu ljudi i sve stvari ponekad izgledaju kao puki fantomi ili snoviđenja – obeležjem filozofske sposobnosti. A onako kako se filozof odnosi prema stvarnosti postojanja, tako se umetnički osetljivi čovek odnosi prema stvarnosti sna; on ga tačno i rado posmatra jer u tim slikama nalazi tumačenje života, na tim zbivanjima se vežba za život.“
Niče, F. „Rođenje tragedije“

Gordana Belić: bigrafija
Rođena 1966. godine. Bavi se vizuelnoumetničkim istraživanjima i psihoterapijom. Radi skulpture, prostorne instalacije, slike, performanse i umetničko- istraživačke radionice. Izlagala više puta samostalno, grupno, u Srbiji i inostranstvu. Ova izložba je deo doktorskog projekta na FLU.Original Article