Visoka predstavnica EU Federika Mogerini je u junu Evropskom savetu predstavila Globalnu strategiju EU za spoljnu i bezbednosnu politiku. Druga polovina 2016. je predodređena za nastavak aktivnosti u prioritetnim oblastima predviđenim Globalnom strategijom EU, prvenstveno u pogledu jačanja otpornosti i integrisanog pristupa sukobima i krizama, bezbednost, odbranu i jačanje veze između unutrašnjih i spoljnih politika, sa naglaskom na migracije i borbu protiv terorizma. Rad na sprovođenju Strategije zasniva se planu za sprovođenje visoke predstavnice/potpredsednice Komisije i zaključaka Saveta iz oktobra 2016. Ulažu se i veći napori u informisanje i javnu diplomatiju, kao i u jačanje otpornosti javnosti na manipulacije informacijama koje sprovode treće strane i na poruke usmerene protiv EU, kako bi se doprlo do građana EU i javnosti u trećim zemljama.

ZSBP je u 2016. usmerena prvenstveno na nastavak pronalaženja rešenja ozbiljnih kriza u susedstvu EU, uz istovremenu zaštitu i odbranu ljudskih prava i na postizanje i jačanje mira i stabilnosti na globalnom nivou, između ostalog putem misija i operacija ZSBP. Na istoku je ruskim kršenjem međunarodnog prava i destabilizacijom Ukrajine, uz dugotrajne sukobe u širem području oko Crnog mora, do srži uzdrman bezbednosni poredak u Evropi. Na jugu će napori i dalje biti usmereni na okončanje sukoba u Siriji. Osim što produbljuje regionalnu nestabilnost i nesigurnost, kriza u Siriji utiče i na unutrašnji poredak EU i predstavlja veliki bezbednosni rizik u smislu masovnog kretanja ljudi koji beže u potrazi za bezbednošću.

EU će biti usmerena i na dalji razvoj pozitivnih kretanja, npr. u Iranu, gde će nastaviti da bigra aktivnu ulogu u sprovođenju Zajedničkog sveobuhvatnog akcionog plana i obnovi bilateralnih odnosa. Drugi prioriteti uključuju dalji razvoj aktivnosti EU u Libiji. EU će na osnovu već aktivne uloge u Africi nastaviti da jača mir i otpornost između ostalog putem misija i operacija ZSBP. EU nastavlja da razvija i radna partnerstva u srednjoj i jugoistočnoj Aziji i neguje ključne transatlantske veze. Briselska konferencija o Avganistanu održana u oktobru 2016. predstavljala je važnu priliku za podsticanje mira, stabilnosti i bezbednosti. EU će nastaviti da radi sa Ujedinjenim nacijama prepoznajući važnost međunarodnog sistema koji se zasniva na multilateralizmu.

Kako bi se odrazio sveobuhvatni pristup, ovaj Izveštaj prema potrebi sadrži osvrte na politike i instrumente koji nisu obuhvaćeni ZSBP.

Integralni izveštaj je dostupan ovde

U nastavku ćete naći deo Izveštaja koji se odnosi na Zapadni Balkan:

Zapadni Balkan

Pažnja EU je u 2016. usmerena na rešavanje sledećih činilaca političke stabilnosti i bezbednosti: nastavak olakšavanja normalizacije odnosa između Kosova* i Srbije, ublažavanje rizika za stabilnost koji je uzrokovan političkom polarizacijom na Kosovu i u Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji, unapređenje funkcionalne državnosti i socijalno-ekonomskog razvoja Bosne i Hercegovine, jačanje usmerenosti Srbije ka EU i dalje jačanje reformi i vladavine prava u Albaniji i Crnoj Gori. EU je i dalje posvećena evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana. EU će kroz dijalog sa relevantnim zemljama Zapadnog Balkana nastaviti da ističe svoja očekivanja prema daljem produbljivanju saradnje u vezi sa pitanjima spoljne politike i postupnim usklađivanjem sa stavovima EU u oblasti spoljne politike, naročito u pogledu pitanja u kojima su ugroženi važni zajednički interesi, kao što su restriktivne mere.

Normalizacija odnosa između Beograda i Prištine (dijalog pod okriljem EU) se mora nastaviti u dobroj veri i tokom i nakon 2016, a obe strane moraju sprovesti sve sporazume u okviru dijaloga. Očekuje se nastavak sastanaka u okviru dijaloga na visokom niovu između Prištine i Beograda kojima posreduje visoka predstavnica/potpredsednica Komisije. Proces je nakon izbora u Srbiji i Kosovu dobio novi zamah. Dalji napredak u sprovođenju svih sporazuma u okviru dijaloga i dalje je ključan za napredak u ostvarivanju njihove evropske perspektive.

Uprkos slabljenju jedinstva opozicije, značajna polarizacija koja može rezultirati povremenim slučajevima nasilja od strane opozicije predstavlja trajan rizik u 2016. na Kosovu. Mandat Misije Evropske unije za vladavinu prava (EULEX) je produžen do juna 2018. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između EU i Kosova je stupio na snagu 1. aprila 2016, a prva sednica Saveta za stabilizaciju i pridruživanje biće održana pre isteka 2016.

Kosovo je ostvarilo značajan napredak u ispunjavanju zahteva iz plana za liberalizaciju viznog režima, zbog čega je Komisija u maju 2016. podnela zvanični predlog za stavljanje Kosova na spisak zemalja čijim državljanima nisu potrebne vize u zoni Šengena uz uslov da do dana donošenja tog predloga u Evropskom parlamentu i Savetu Kosovo ratifikuje sporazum o razgraničenju sa Crnom Gorom i postigne dodatne rezultate u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. EU podseća da je potrebno ispuniti preostala dva uslova. EU takođe podseća na to da se u slučaju nepoštovanja odgovarajućih uslova može primeniti zaštitna klauzula baš kao i na druge korisnike liberalizacije viznog režima.

Nakon otvaranja prva dva pregovaračka poglavlja sa Srbijom u decembru 2015, biće važno rešiti pitanje vladavine prava. Dva pomenuta poglavlja (23 – pravosuđe i osnovna prava i 24 – pravda, sloboda i bezbednost) su otvorena u julu 2016, čime bi trebalo, između ostalog, da se podstakne postizanje rezultata u tim oblastima. EU podstiče Srbiju da nastavi sa ovakvim pozitivnim zamahom i da pojača zakonodavne reforme i njihovo delotvorno sprovođenje u ključnim oblastima reforme pravosuđa, borbe protiv korupcije, organizovanog kriminala i slobode izražavanja i medija. Posebnu pažnju treba posvetiti potpunom poštovanju osnovnih prava, između ostalog zaštiti najugroženije grupe, konkretno Rome, kao i efikasnom sprovođenju zakonodavstva koje se tiče zaštite manjina, borbe protiv diskriminacije nacionalnih manjina širom Srbiji, između ostalog u oblasti obrazovanja, upotrebe manjinskih jezika, pristupa medijima i verskim obredima na manjinskim jezicima kao i rešavanju pitanja diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije ili rodnog identiteta.

Nakon vanrednih opštih izbora u aprilu 2016. na kojima je premijer Vučić dobio jasnu podršku za politiku evropskih integracija, nova vlada treba da se usmeri na ključne reforme. Osim toga, biće važno da Srbija zadrži konstruktivan stav u odnosu prema susedima i pozitivnu ulogu u inicijativama za regionalnu saradnju. EU će i dalje pozivati Srbiju da u skladu sa pregovaračkim okvirom postepeno usklađuje zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku sa EU.

Savet je u septembru 2016. pozvao Komisiju da iznese svoje mišljenje o zahtevu Bosne i Hercegovine za članstvo u EU. U tom pogledu je trajno i delotvorno sprovođenje reformskog programa i njegovog akcionog plana usmerenog na socio-ekonomsku i reformu vladavine prava i javne uprave od ključnog značaja. EU će posebnu pažnju obratiti na sprovođenje presude u predmetu Sejdić-Finci.

Protokol o prilagođavanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju kako bi se uzelo u obzir pridruživanje Hrvatske EU je parafiran u julu 2016. Neophodno je postići efikasno funkcionisanje mehanizma za koordinaciju poslova EU koji je uspostavljen u avgustu 2016, kako bi na planiranim sastancima Odbora za stabilizaciju i pridruživanje i Saveta za stabilizaciju i pridruživanje mogli da se ostvare rezultati, imajući ujedno u vidu postupak davanja mišljenja Komisije u vezi sa zahtevom za članstvo u EU. Novi aranžman sa MMF-om je potpisan u septembru 2016. Glasanje u Savetu bezbednosti UN o obnavljanju mandata vojne operacije Evropske unije u Bosni i Hercegovini (EUFOR/ALTHEA) je predviđeno za novembar 2016. BiH takođe ulaže napor za postizanje napretka u pogledu članstva u NATO-u.

Stanje u Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji je i dalje osetljivo nakon što su dva puta odlagani vanredni opšti izbori (koje je prema dogovoru između četiri najveće stranke u okviru političkog dogovora uz posredovanje EU iz juna/jula 2015. trebalo održati početkom 2016.) sada raspisani za 11. decembar 2016. Vlada će, međutim, morati da reši sistemske probleme u pogledu vladavine prava koji su izbili na površinu otkrićem nezakonitog nadzora nad javnim ličnostima. Neuspeh u rešavanju ovih pitanja bi mogao da prouzrokuje dalju političku nestabilnost i javne nemire. Suđenje osumnjičenima za događaje u Kumanovu pod optužbom za terorizam će biti nastavljeno. EU od zemlje očekuje da se posveti dobrosusedskim odnosima sa Grčkom i Bugarskom u skladu sa zaključcima Saveta iz decembra 2015. i da posvećenost lidera glavnih političkih partija u okviru sporazuma od 2. juna sprovede u delo. EU će nastaviti da pomno prati stanje i ostaće posvećena procesu pristupanja Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije EU.

U Crnoj Gori su vlada i glavne opozicione partije u proleće 2016. postigle dogovor o aranžmanu podele vlasti u cilju održavanja kredibilnih oštih izbora u oktobru 2016. i na taj način pokazale političku zrelost zemlje. Nakon otvaranja dodatna dva poglavlja u junu, za otvaranje i zatvaranje preostalih poglavlja ključan je kontinuirani napredak Crne Gore u oblasti vladavine prava, između ostalog i postizanjem dobrih rezultata u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. Članice NATO-a su u maju 2016. potpisale Protokol o pristupanju za Crnu Goru, a u toku je i njegova ratifikacija. Evroatlantske integracije te zemlje će pozitivno uticati na stabilnost u širem regionu.

Albanija nastavlja da postiže napredak u rešavanju pet ključnih prioriteta (reforma javne uprave, pravosuđe, borba protiv korupcije, borba protiv organizovanog kriminala, ljudska prava koja uključuju zaštitu manjina i sprovođenje prava vlasništva) utvrđenih za otvaranje pristupnih pregovora. Potrebno je da se obezbedi njihovo trajno, sveobuhvatno i inkluzivno sprovođenje. Albanski parlament je tokom leta usvojio ključne zakone za sveobuhvatnu reformu sa ciljem jačanja nezavisnosti i kredibiliteta pravosudnog sistema, a zemlja bi tokom godine mogla da napravi važne korake ka sprovođenju. U kontekstu ključnih prioriteta će biti potrebno ulaganje dodatnih napora.

Kako bi se podržalo rešavanje preostalih pitanja u vezi sa migracijama na zapadnobalkanskoj ruti, treba nastaviti blisku koordinaciju i saradnju sa zemljama u regionu i tokom 2016, uključujući nastavak aktivnosti u odnosu na pomoć koja je pružena za upravljanje granicama, poboljšanje prihvatnih kapaciteta i borbu protiv krijumčarskih mreža. Pravljenje planova za nepredviđene situacije u vezi sa alternativnim migracijskim rutama će biti uvedene i za ostale zemlje Zapadnog Balkana, a trajno praćenje, posebno putem agencija EU, jeste prioritet za ograničavanje daljeg razvoja praksi krijumčarenja u regionu.

Inkluzivna regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi će i dalje biti ključni za stabilnost i evropsku perspektivu Zapadnog Balkana. Potreba za ulaganjem kontinuiranih napora za olakšavanje inkluzivnosti će se nastaviti u 2016, naročito u pogledu regionalnih inicijativa/foruma. Na samitu u okviru Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi održanom 1. juna u Sofiji i na Konferenciji u Parizu održanoj 4. jula 2016. u okviru Berlinskog procesa (samit o Zapadnom Balkanu) raspravljalo se o gorućim političkim pitanjima i poboljšanju saobraćajne i energetske povezanosti unutar regiona i sa EU. Konferencija je takođe bila usmerena na inicijative za mlade, kao što je pozitivni program za mlade na Zapadnom Balkanu pokrenut 2015. u okviru Procesa Brdo – Brijuni. Programom Saveta za regionalnu saradnju (RCC) za period 2017-2019. koji je podržan u junu 2016. dodatno će se istaći osnovna načela kao što su vladavina prava, ekonomsko upravljanje i reforma javne uprave kako bi se osigurala veća integracija na celom području Zapadnog Balkana i drugih zemalja RCC-a. EU će nastaviti da podržava inicijative i strukture kojima se jača regionalna saradnja u jugoistočnoj Evropi i na Zapadnom Balkanu.

EU je prepoznala Zapadni Balkan kao prioritetni region za spoljno delovanje i borbu protiv terorizma. Evropska služba za spoljne poslove i službe Komisije će unaprediti saradnju između agencija EU i relevantnih nadležnih tela na Zapadnom Balkanu u borbi protiv terorizma/nasilnog ekstremizma, usredsređujući se na napore koordinacije putem inicijative za borbu protiv terorizma na Zapadnom Balkanu koju je pokrenula Slovenija. Evropska služba za spoljne poslove, službe Komisije i druge zainteresovane strane će pripremiti regionalni projekat podrške borbi protiv terorizma, organizovanog kriminala i bezbednosti na granicama u okviru Instrumenta pretpristupne pomoći za period 2017-2019.