Često se kaže da se deca danas rađaju sa mobilnim telefonom u rukama jer već od najranije faze odrastanja imaju neposredan kontakt sa tehnologijom i digitalnim uređajima. Kada je pravo vreme da dete krene da koristi tehnologiju, kako možemo zaštititi decu od negativnih uticaja i neprimerenih sadržaja na internetu, kako steći znanja i veštine da decu usmeravamo na pravilan način i doprinesemo njihovom zdravom razvoju – neke su od najvažnijih tema razgovora u novom serijalu vebinara „Digitalni imunitet – od digitalne cucle do digitalnog buntovnika” koji organizuje EU info mreža u saradnji sa Ministarstvom kulture i informisanja Srbije i EU projektom Podrška medijskim reformama.
Na prvom vebinaru pod nazivom „Digitalna cucla“ razgovarali smo o početku digitalnog sazrevanja dece, sa fokusom na savete za roditelje, staratelje i vaspitače dece uzrasta od dve do četiri godine.
Kompletan snimak vebinara možete pogledati u nastavku:
„Ovaj serijal će biti početak davanja odgovora na roditeljske probleme i zato smo ga podelili prema uzrastu dece. Suština je da kada prepoznate da imate potencijalni problem ili izazov pred sobom, da imate ojačane kapacitete, nađete adekvatne informacije da biste mogli sa trogodišnjakom ili četvorogodišnjakom da razgovarate. Zato sam vrlo zahvalana EU info centru i projektu Podrška medijima što su rešili zajedno sa nama da jačaju kapacitete, sa jedne strane vaspitača odnosno vrtića, a sa druge strane roditelja“ kaže Maja Zarić, rukovodilac u sektoru za informisanje i medije Ministarstva kulture i informisanja.
Teme serijala vebinara zasnovane su na Priručniku za medijsku pismenost za preduniverzitetsko obrazovanje namenjenom nastavnicima i stručnim saradnicima, koji priprema Ministarstvo kulture i informisanja sa EU projektom Podrška medijskim reformama.
Maja Zarić dodaje da je jedan od ciljeva priručnika, koji će od septembra biti publikovan, da prepozna probleme nastavnika i roditelja i odgovori na njihove potrebe.
„Kada roditelji koriste digitalne tehnologije kao digitalnu cuclu i daju detetu da se igra, najčešće kupuju za sebe neki delić mira, par minuta da se odmore ili urade nešto, popričaju sa prijateljima. Roditelji tada nemaju uvid u to kakvi sadržaji dolaze do njihove dece i tu nastaje problem. Na tom uzrastu je jako važno da roditelj bude neki vid medijatora između sadržaja koji dolaze do deteta i prevođenja tog sadržaja na jezik koji može da razume“ poručuje Ana Mirković iz Instituta za digitalne komunikacije.
Kako ističe, ne možemo da sprečimo decu da koriste tehnologiju, njima je mobilni telefon najvažnija igračka – zanimljiv je, ima mnogo stimulusa, boja, zvukova, sve im je tu.
„Ono što je najvažnije, kao kod svake igračke, dete se obraduje, a najvažnije mu je da otac i majka podele sa njim to iskustvo igranja. Tako je i sa mobilnim telefonom. Kreira se lep, dinamičan odnos u porodici i pritom roditelji sa aspekta autoriteta mogu da prevode poruke na način da ne ugroze dete i da ne kreiraju neke loše stavove i uverenja“ dodaje Ana Mirković.
Miša Stojiljković, novinar i psiholog, napominje da je vrlo važno da deca razumeju i da im roditelji objasne postojanje granica. Podseća na to da se u psihologiji kaže da su deci potrebna ljubav i granice.
„Mi smo kao roditelji ti koji im postavljamo granice, jer im te granice dok su mali služe da u dinamici odnosa sa nama nauče da komuniciraju sa širom zajednicom i da tačno znaju „do ovde sam ja, a ovde je neko drugi“ i mislim da su granice njihova razvojna potreba“ kaže Stojiljković i dodaje da je dok deca imaju dve ili tri godine vrlo važno misliti o tome kakva želimo da postanu kada budu imali 15 ili 18, pa da je i u najranijem uzrastu potrebna određena cenzura sadržaja koji je dostupan deci.
„Treba decu animirati i provoditi što više vremena sa njima, insistirati na nedigitalnom, analognom svetu. Deca će po prirodi stvari ovladati telefonom brže nego mi. Ne moramo da brinemo da će biti tehnološki u zaostatku, ali treba da se trudimo da im damo sadržaje koji su im potrebni na tom uzrastu, a to je pre svega komunikacija. Oni treba da razvijaju svoj govor, a ne mogu da razvijaju ako su navikli samo na neke vizualne sadržaje“ zaključuje Stojiljković.
Na vebinaru je bilo reči i o novijoj kovanici „šerenting“ (eng. „share“ i „parent“). Roditelji iz najbolje namere i pre svega kao stvar trenutka dele momente odrastanja svoje dece na društvenim mrežama. Tako, najčešće nesvesno, roditelji kreiraju digitalni identitet svoje dece. Ovo može imati dalekosežne posledice, tako da je važno da roditelji imaju svest da internet sve pamti. U ovom uzrastu dece, sva odgovornost je na nama – roditeljima, saglasni su učesnici.
*Preporuka Svetske zdravstvene organizacije
Deci do dve godine informaciona komunikaciona tehnologija se ne daje u ruke, a u periodu od dve do četiri godine vreme pred ekranom treba ograničiti na period do sat vremena dnevno, na šta obavezno ide tri sata igre.
Neke od važnijih poruka učesnika sa vebinara su da treba razvijati empatiju u porodici, često i aktivno razgovarati sa decom i osluškivati njihove potrebe i osećanja u odnosu na neki sadržaj kako bi se u samom povoju stvorila dvosmerna komunikacija i lakše usmeravao dalji razvoj.
Pratite i naredne vebinare, a sve detaljne informacije o vremenu održavanja i temama biće dostupne blagovremeno na sajtu www.euinfo.rs.
