Doprinos EU i njenih država članica za pomoć zemljama u razvoju koje nastoje da smanje emisije gasova staklene bašte i izbore se sa posledicama klimatskih promena su naglo porasli u 2015, a ovo se naročito odnosi na doprinose namenjene finansiranju mera za prilagođavanje.
Ukupan iznos je potvrđen 24. oktobra 2016. na sastanku Ekonomsko-finansijskog odbora EU uoči Konferencije UN o klimatskim promenama u Marakešu.
Ukupni doprinos EU i njenih država članica u 2015. je iznosio 17,6 milijardi evra1 što predstavlja značajno povećanje u odnosu na 2014. Doprinosi su uspešno usmereni na inicijative za ublažavanje i prilagođavanje klimatskim promenama u zemljama u razvoju.
Ovaj doprinos je važan korak ka sprovođenju pravno obavezujućeg sporazuma o klimatskim promenama koji je postignut u Parizu u decembru prošle godine.
Najnoviji podaci jasno ukazuju na rešenost EU da poveća doprinos međunarodnom finansiranju borbe protiv klimatskih promena radi postizanja cilja od 100 milijardi dolara godišnje koji je utvrđen za industrijske zemlje do 2020. i kasnije, do 2025. Učesnice Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama će utvrditi novi kolektivni cilj pre 2025.
Kao odgovor na ishod konferencije u Parizu iz 2015, države članice su naročito pozdravile konkretni plan koji su pripremile razvijene zemlje a koji ilustruje mere koje one preduzimaju kako bi postigle cilj od 100 milijardi dolara. Doprinosi za ublažavanje i prilagođavanje će biti zajednički mobilisani iz širokog spektra izvora: javnih i privatnih, bilateralnih i multilateralnih, uključujući alternativne izvore finansiranja koji će biti praćeni transparentnim sprovođenjem.
1 – Ova cifra obuhvata izvore za finansiranje borbe protiv klimatskih promena iz javnih budžeta i drugih finansijskih institucija za razvoj, prema izveštajima država članica u okviru Člana 16 Uredbe 525/2013. Cifra obuhvata i 1,5 milijardi evra za borbu protiv klimatskih promena iz budžeta EU i 2,2 milijarde evra doprinosa Evropske investicione banke.
