Na predstavljanju knjige „Korporativno lobiranje u EU“ autora Marka Drajića u EU info centru, ukazano je na značaj lobiranja unutar institucija EU ali i na nepostojanje Zakona i institucije lobiranja u Srbiji.
Glavna i odgovorna urednica Nove Ekonomije koja je koizdavač knjige, Biljana Stepanović ukazala je da u Srbiji nema informacija o korporativnom lobiranju u EU kao ni znanja čemu lobiranje služi, kakva su pravila, procedure i način komunikacije. Ona je navela da direktno u EU mogu da lobiraju samo velike kompanije i iznela predlog da za male kompanije to radi Privredna komora Srbije. „Kad već ima kancelariju u Briselu, mogla bi da obuči naše ljude za korporativno lobiranje“.
Ana Bovan, dekanka Fakulteta za menadžment Univerziteta Metropolitan objasnila je da naše kompanije i privrednici mogu da lobiraju preko države ili udružanja i da su se dosadašnji pojedinačni pokušaju pokazali neuspešnim. Zbog toga je, prema njenim rečima knjiga Marka Drajića značajna, jer ukazuje da treba poznavati proces, propise, procedure i oblast za koju se lobira. Ona je posebno istakla da je važno poznavati ljude koji imaju specifičnu težinu, znanje i kontakte da bi lobiranje bilo uspešno.
Jelica Minić, predsednica Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji navela da se knjiga „Korporativno lobiranje u EU“ pojavljuje u pravo vreme, jer do 2025. godine, koja je mogući datum ulaska Srbije u EU, treba savladati nova znanja. Govoreći o značaju loboranja ona je navela i primer iz Drajićeve knjige gde se opisuje sukob duvanskog i zdravstvenog lobija koji je trajao više od deceniju. Na kraju je prevladao zdravstveni lobi i javni interes i zabranjeno je reklamiranje cigareta i duvana.
Branko Greganović, predsednik Izvršnog odbora NLB banke je istakao da lobiranje smanjuje prostor za korupciju što je najveća pretnaj ekonomskom razvoju neke zemlje.
Autor knjige, menadžer komunikacija Grupe za javno zastupanje zapadnobalkanske šestorku i gostujući predavac na fakultetu u Mariboru i aktivista Evropskog pokreta u Srbiji, Marko Drajić, ukazao je da u Srbiji korporativno lobiranje uvek ima negativnu konotaciju, dok je na primer bio pozitivan odijum javnosti kada je lobirano da Kosovo ne uđe u UNESKO. Govoreći o značaju korporativnog lobiranja koje je naročito od sredine osamdesetih godina prošlog veka prisutno u institucijama EU on je poručio: „Imamo sedam godina da uđemo u EU. Ako privreda bude čekala neće biti značajan igrač u toj areni“.
Drajić je naveo da su alfa i omega institucija EU koje su adresa za lobiste Evropska komisija, Evropski parlament i Savet Evropske unije kao i preko 1.800 ekspertskih komiteta u kojima se definišu određene odluke.
