Mogerini na seminaru „EU kao globalni akter”

Govor visoke predstavnice/potpredsednice Federike Mogerini na seminaru „EU kao globalni akter”:

Hvala vam, Margo [Valstrom, ministarka spoljnih poslova Švedske] na organizaciji ovog seminara. Ovo je za mene zaista značajan događaj jer je Švedska od samog početka bila glasni zagovornik nove Globalne strategije EU.

Uporediti pre objavljivanja!

Države članice su doprinele Strategiji na različite načine, ali je doprinos Švedske bio naročit jer je ona, na izvestan način, oblikovala sam duh Strategije. Od samog početka kad smo razmatrali da li nam je Strategija potrebna sledili smo pristup Švedske koji je meni delovao kao razuman i mudar jer je prevazilazio tradicionalne okvire bezbednosti i prepoznao neophodnost razgovora i rada na različitim aspektima bezbednosti, od društvene otpornosti, preko klimatskih promena i prirodnih katastrofa, do prevencije sukoba, ljudskih prava i osnaživanja žena; zahvaljujući tom pristupu smo shvatili da bezbednost po sebi nije dovoljna u ovim vremenima.

Zato se karakter Strategije pre svega ogleda u širini njenog obima, ne samo geografskog već i tematskog. Strategija obuhvata sva pitanja relevantna za zajedničke interese i vrednosti Evropske unije, a na tome možemo zahvaliti švedskim predlozima, švedskom pristupu u izradi Strategije. Hvala vam što ste je od samog početka usmeravali na pravi put.

Dalje, način na koji smo radili na Strategiji je u velikoj meri prevazišao puko upravljanje i tela koja su za to zadužena. Jasno je da smo morali da državama članicama, vladama, damo punu kontrolu, tako da smo u njeno stvaranje uključili ne samo ministre spoljnih poslova, već i odbrane, razvojne saradnje, trgovine, životne sredine i druge portfelje. Ali od samo početka je bilo jasno moramo da idemo korak dalje i uključimo nacionalne parlamente, civilno društvo, univerzitete i nezavisne institute – odnosno ono što ja nazivam spoljnopolitičkom i bezbednosnom zajednicom Evropske unije. Očekujem da će ovaj metod snažnog angažmana svih zajednica biti na snazi i tokom sprovođenja Strategije.

Ovo je jedna od prvih prilika za razgovor o primeni Strategije u jednoj ovako energičnoj zajednici kakva je švedska. U sali vidim mnogo prijatelja te znam da će naredni sat biti pun izazova u smislu razmene mišljenja i pitanja, ali znam i da ću pribeležiti mnogo sugestija za povratak u Brisel.

Za početak ću reći da od građana i naših partnera često čujemo da Evropska unija mora da postane snažniji globalni akter. Imam utisak da se ovo češće čuje izvan nego unutar naših granica.

Daću vam par primera. Nobelova nagrada je prošle nedelje uručena predsedniku koji je čitavu svoju političku karijeru i politički kapital poslednjih godina posvetio miru u Kolumbiji. Svi znamo da je dobio Nobelovu nagradu, ali manji broj ljudi zna da je Evropska unija sa njim radila ruku pod ruku od samog početka tog procesa. Čini mi se da smo svake nedelje bili u kontaktu na različitim nivoima ne bismo li istražili načine na koje Evropska unija može praktično da se uključi u pregovore, da se postara da mirovni sporazum bude postignut i uspešno sproveden, i pruži političku, logističku, finansijsku podršku, ali i da stvori diplomatsku atmosferu čitavog procesa. Ovo je nešto što je u Kolumbiji opšte poznato. A da li naši građani znaju za to? Da li prepoznaju globalnog aktera u EU na način na koji to čini Kolumbija? Ne bih rekla.

Drugi primer: Margo se seća da je u julu jedan državni sekretar SAD-a po prvi put učestvovao u sednici Saveta za spoljne poslove. Činjenica da državni sekretar SAD-a nikad ranije nije učestvovao u Savetu za spoljne poslove je za mene bila iznenađenje, ako ne i šok. Ipak, tako je. Džon Keri je od tada boravio u Briselu četiri ili pet puta, što znači da je za nekoliko meseci zvanično posetio evropske institucije nekoliko puta. Poslednji put je bio prošle nedelje. Održao je veoma snažan govor čiji deo ću sada citirati. Svoj govor na događaju u Nemačkom maršalovom fondu je zaključio rečima: „Evropa mora da veruje u sebe onoliko koliko mi verujemo u vas.” Ja bih ove reči odštampala krupnim slovima i okačila ih na zgrade naših institucija, eventualno istakla na ulicama, na primer u Londonu i drugim prestonicama, jer ponekad imam utisak da naši prijatelji širom sveta vide naš potencijal, naše kvalitete, bolje od nas samih. A osnovno pravilo svakog kvaliteta je da ako ga ne koristite, on vremenom postaje beskoristan.

Ja vidim Globalnu strategiju i ceo proces pisanja i sprovođenja tog dokumenta kao gledanje u ogledalu i pokušaj da postanemo svesni ogromnog potencijala koji imamo, a koji ponekad ne koristimo. Lisabonski ugovor nam daje velika ovlašćenja. Imamo veliki broj instrumenata koje ponekad ne koristimo zbog nedostatka političke volje, samopouzdanja, a nekad i kombinacije ova dva. Ponekad ne iznosimo određenu ideju jer ne očekujemo političko jedinstvo, a jasno je da ako ne pokušamo svakako nećemo uspeti. Svrha ove Strategije je upravo kombinacija sledeće dve stvari: uklapanje zajedničkih evropskih interesa u spoljnu i bezbedosnu politiku i korišćenje instrumenata koji su nam na raspolaganju za ostvarivanje tih interesa. Dakle, svrha Strategije je da ostvarimo zajednički evropski potencijal i istaknemo dodatu vrednost zajedništva.

Danas sam se sastala sa premijerom [Stefanom Lefvenom] koji mi je rekao: „Znate, kada se Švedska pridružila Evropskoj uniji, podrška naroda je bila niža nego danas. Savršeno, idealno. To znači da smo imali dosta posla kako bismo građanima pokazali da Švedska ima koristi od pripadanja velikoj porodici.” I ja verujem da je ovo ključna stvar, naročito u oblasti spoljne i bezbednosne politike: da nijedna zemlja Evropske unije u svetu današnjice – složenom, nasilnom i punom sukoba – ne može da utiče na međunarodne i globalne planove na način na koji to možemo zajedno.

Jer ponekad nismo svesni toga da kao Evropska unija već jesmo super sila. Svaki put kad to kažem o Evropskoj uniji, vidim mnogo skeptičnih izraza lica, ali ako pogledate cifre vidite da smo najveća privreda na svetu, da smo najveće tržište na svetu, da smo najveći pružaoci razvojne pomoći na svetu. Mogla bih da nastavim. Kancelarije Evropske unije i naše ambasade zajedno predstavljaju najrazvijeniju diplomatsku mrežu na svetu, što smo jasno dokazali kada je trebalo postići konsenzus o klimatskom sporazumu koji smo prošle nedelje ratifikovali. Prošla nedelja je bila puna dešavanja.

Ovo nam pokazuje ogroman potencijal koji instrumenti Evropske unije imaju kada se pravilno koriste i kada zaista verujemo da ih koristimo u dobre svrhe. I to je upravo cilj Globalne strategije: iskorišćavanje našeg potencijala i njegovo pretvaranje u interes građana. Uvek se osetim loše kad vidim distancu između evropskih prestonica i Brisela. Svaki put kažem da Belgijanci jedini nisu na distanci. Osim njih, svi ostali stavljamo Stokholm, Rim, Pariz, London ili Lisabon nasuprot Brisela. I nismo jedini. Belgijanci to ne rade, ali u kad je u pitanju politika, očigledno i oni zauzimaju ovakvu poziciju.

Prema Globalnoj strategiji, najbolji i možda jedini put da ostvarimo naše interese, interese naših građana, u kontekstu migracija, trgovine ili bilo čega drugog, jeste Evropska unija. Put Evropske unije je mnogo bolji od nacionalnih pristupa. Suština je da Evropsku uniju učinimo takvom da služi zajedničkim interesima i to je tačka u kojoj moramo da udružimo snage. Sada kada imamo Strategiju, na redu je sprovođenje. Taj rad smo započeli tokom leta, održavanjem nekoliko sastanaka. Dobar deo sastanaka koje sam danas održala sa Margo i drugim ministrima je bio posvećen ovoj temi. Gde započinje primena? Koji su prioriteti? O tome ću danas razgovarati i sa poslanicima jer sam uverena da nacionalni parlamenti imaju svoju ulogu i u fazi sprovođenja Strategije.

Znam da deo koji se tiče odbrane privlači najviše pažnje javnosti. Možda zbog toga što se Evropa uvek percipira kao „meka sila”. Međutim, mi imamo određeni nivo „tvrde sile”. Veoma malo ljudi zna da Evropska unija sprovodi 17 civilnim i vojnih operacija širom sveta, poput mirovnih misija UN. Imamo i operacije koje sarađuju sa misijama UN na terenu. Zapravo, UN su naš najveći partner na terenu širom sveta. To znači da već imamo određenu dozu tvrde moći, ali možda treba uraditi više po pitanju naše diplomatije, humanitarnog rada, razvojne pomoći. Uzgred, ako pogledate ciljeve održivog razvoja, cilj broj 16 jasno navodi da bez razvoja nema bezbednosti i obratno i od nas otvoreno zahteva da uradimo više po pitanju bezbednosti. Osim toga, civilna moć mora da se oslanja na tuđu tvrdu moć kako bi pristupila određenim područjima.

Znam da ima mesta da uradimo više u kontekstu saradnje u oblasti bezbednosti i odbrane unutar Evropske unije. Znam da to privlači dosta pažnje, ali moramo da izbegnemo da rad na sprovođenju Globalne strategije u oblasti odbrane nadjača naš rad u drugim područjima koja su možda i važnija od bezbednosti i odbrane. Zato što je suština Evropske unije u integrisanom, odnosno sveobuhvatnom pristupu, u okviru kog su i naši resursi najveći. Samo Evropska unija može da se bavi trgovinskim politikama, politikama životne sredine, pomoći i razvoja, dok istovremeno radi na bezbednosti.

Zato će rad na sprovođenju početi iz jedne tačke – rada na jačanju otpornosti zemalja i društava oko nas. To nam treba i u EU, ali to već prevazilazi moja ovlašćenja. Kada kažemo jačanje otpornosti, mislimo ne samo na otpornost insititucija, već i na otpornost društava. Bez snažnog i otvorenog društva nema ni snažnih institucija. A kada se dotaknete toga, zapravo ste se dotakli pitanja dobrog upravljanja, pristupa resursima, ljudskih prava, osnaživanja žena, zaposlenosti mladih, kvalitetnog obrazovanja i tako dalje. Ovo će biti prva oblast primene Strategije. Na koji konkretan način, sa kojim ciljevima, ćemo raditi na jačanju otpornosti u društvima i institucijama širom regiona?

Druga oblast je integrisani pristup sukobima i krizama. Uticaj EU kao celine u tom području daleko premašuje uticaj pojedinačnih država. Mi smo jedini koji imaju instrumente za ranu intervenciju, za prevenciju sukoba, za upravljanje krizama, za post-konfliktnu obnovu i stabilizaciju i sprečavanje budućih kriza jer kad pogledate Irak ili Libiju, sve krize sa kojima smo danas suočeni su ili krize koje smo moglicda predvidimo pre 10 godina ili se radi o krizama koje se javljaju iznova u određenim vremenskim intervalima. Zato rad u ovoj oblasti nije samo dobra već i pametna stvar. To je ulaganje u održivu bezbednost, ako dopuštate da koristim taj termin.

Navešću još jedan primer od prošle nedelje i time završavam. Još neke dobre stvari su se odigrale pre dve ili tri nedelje, ali je prethodna bila baš intenzivna. Protekle nedelje smo u Briselu održali konferenciju o Avganistanu na kojoj smo još jednom mobilisali podršku međunarodne donatorske zajednice. Početak te konferencije su obeležila dva događaja koja su prema mom mišljenju bila značajnija od same konferencije. Prvi je sastanak posvećen osnaživanju žena u Avganistanu na kom je govor održala prva dama Avganistana Rula Gani, sa predsednikom Ašrafom Ganijem, a poruka koju je prenela je da država ne može da iskoristi svoj potencijal dokle god žene nisu u potpunosti osnažene.

Drugi događaj je sastanak sa organizacijama civilnog društva: rad koji obavljamo sa civilnim društvom unutar i izvan zemlje, rad koji obavljamo sa ženama, podrška koju pružamo ekonomskom razvoju i otvaranju radnih mesta, to je evropska spoljna i bezbednosna politika u najboljem izdanju.

To nije sve što smo uradili. Organizovali smo i jedno čisto diplomatsko okupljanje koje smatram veoma važnim bez obzira što nije bilo medijski ispraćeno: veče pre konferencije smo uspeli da okupimo Avganistan, Pakistan, Indiju, Kinu, Ban Ki-muna, Džona Kerija i EU, da vidimo da li možemo da od regionalniha aktera prikupimo podršku za pokretanje procesa pomirenja u Avganistanu. Samo nekoliko dana pre toga, Indija i Pakistan su bili neprijateljski nastrojeni, ali su uspeli da sednu za evropski sto i razgovaraju o zajedničkom interesu, odnosno pokretanju procesa mira i pomirenja u Avganistanu.

Sve češće primećujem da Evropska unija može da obezbedi prostor za ovakve procese. Može da obezbedi otvoren prostor za mirne pregovore, za traženje zajedničkog jezika i rešenja za sukobe u kojima će svi biti na dobitku, a koji su inače teški za rešavanje, jer u obzir uzima različite nivoe intervencije – lokalni, regionalni i globalni.

Za kraj ću reći nekoliko reči o Siriji. Verujem da je većina vas u ovoj prostoriji bila ražalošćena povodom onoga što se ovih dana dešavalo u Savetu bezbednosti. Svedočimo, ne samo poraznom stanju na terenu, dramatičnoj situaciji u humanitarnom i vojnom pogledu u Alepu, već i mogućem krahu multilateralnog mehanizma – Saveta bezbednosti UN. Za nas kao najbolje prijatelje UN, od vitalnog značaja je da Ujedinjenim nacijama obezbedimo dovoljno prostora da igraju svoju ulogu u rešavanju kriza. Sigurna sam da ćemo sa Švedskom u Savetu bezbednosti i novim generalnim sekretarom Antoniom Guterešom, kao Evropljani raditi na tome da Ujedinjenim nacijama omogućimo igranje multilateralne uloge koja im pripada. Da za sobom ostavimo sukobe i kroz saradnju rešavamo krize u našem okruženju.

Sve krize oko nas imaju jednu zajedničku karakteristiku, a to je da na njih često primenjujemo pristup nulte sume, borbeni pristup, u kom na kraju niko ne dobija već svi gube, naročito civili. Ovome smo svedočili u Iranu prošle godine: čak i u najtežim okolnostima, nakon 13 godina, kroz pregovore se može naći makar i najmanje preklapanje zajedničkog interesa koje se kasnije može proširiti kako bi se pronašlo rešenje koje će svima ići na ruku.

Verujem da u slučaju Sirije moramo da sarađujemo sa našim prijateljima u UN i ponovo izgradimo put ka političkom rešenju. Znate da u Evropskoj uniji smatramo da za rat u Siriji nema vojnog rešenja; moguća je samo vojna pobeda nad Daešom, ali ona ne može biti i rešenje sukoba u Siriji. Ta dva pitanja se preklapaju. Ako smo ozbiljni u ovoj nameri, a mislim da jesmo, onda ne smemo da prihvatimo oružje na terenu i da odustanemo od traženja diplomatkog rešenja. O tome smo razgovarali danas sa Margo, o tome ćemo razgovarati sa ministrima spoljnih poslova u ponedeljak. Nastavljamo da tvrdoglavo nalazimo ta preklapanja zajedničkog interesa koja će dovesti do političkog rešenja na lokalnom, regionalnom i globalnom nivou.

Kao i obično, pričala sam duže nego što je bilo planirano i duže nego što treba. Zahvaljujem vam se na pozivu i organizaciji ovog seminara koji je za mene značajan ne samo zato što ću odgovarati na vaša pitanja, već i zato što ću čuti vaše sugestije. Biće mi čast da čujem vaše mišljenje o tome kako da unapredimo našu spoljnu i bezbednosnu politiku i što bolje sprovedemo Strategiju, ali sam spremna i da čujem vaša pitanja i zabeležim vaše sugestije i primedbe.