Zakonodavnu inicijativu o uvođenju novog državnog praznika podneo je predsednik Leh Kačinjski 2010. godine. Obeležavanje sećanja na „uklete vojnike” „jeste odavanje počasti (…) za osvedočenu hrabrost, čvrstinu patriotskog stava i privrženost patriotskoj tradiciji, za krv prolivenu u borbi za odbranu Otadžbine – piše u obrazloženju.
„Ukletim vojnicima”, ili „nesalomivima”, nazivaju se jedinice koje su od 1944. do 1956. delovale u sklopu antikomunističke ilegale. „Ukleti vojnici” nisu prihvatali poredak koji je po završetku Drugog svetskog rata uspostavljen u Poljskoj. Nakon što se Poljska našla u zoni sovjetskog uticaja, a vlast u zemlji preuzela pretežno komunistička Privremena vlada narodnog jedinstva, znatan deo jedinica koje su se za vreme rata borile sa hitlerovskom nemačkom vojskom odlučile su da ostanu u konspiracji i da pruže otpor vojsci i specijalnim jedinicama SSSR-a, ali i poljskim jedinicama pod sovjetskom komandom.
U periodu staljinizma komunističke vlasti su počele sa širokom primenom represivnih mera protiv „nesalomivih”, usled kojih je većina njih osuđena na smrtnu kaznu ili dugogodišnju robiju. Jedinice vojske, milicija i bezbednosne strukture su nemilosrdno gušile svaku podršku antikomunističkom delu građanskog društva. Za vreme Narodne Republike Poljske širene su neistine o vojnicima iz ilegalnih organizacija, a patriotski stav dela tih jedinica je prećutan.
Proces očuvanja sećanja i dodele zasluženog mesta u istoriji ljudima koji su se borili protiv komunističkog režima bilo je moguće pokrenuti tek nakon što je Poljska povratila svoju nezavisnost 1989. godine. Započet je i proces rehabilitacije lica osuđenih na zatvorsku kaznu u periodu staljinizma i žrtava takozvanih sudskih ubistava. Podneta je i inicijativa da se otkriju grobnice žrtava staljinističkog terora i da im se obezbede dostoje spomen-ploče na grobljima, a započet je i niz naučnih istraživanja koji se tiču perioda između 1944. i 1956. godine.
„Poljska mora da oda poštovanje svojim pravim herojima” istakao je predsednik Andžej Duda u prošlogodišnjem pismu na pomenu žrtvama komunističkog terora.
Dan pred ovogodišnju svečanost Narodnog dana sećanja na Uklete vojnike, ministar pravde Zbignjev Zjobro i predsednik partije „Pravo i pravda” Jaroslav Kačinjski potpisali su odluku o osnivanju muzeja „ukletih vojnika” i političkih zatvorenika NRP u istražnom zatvoru u varšavskom naselju Mokotov.
Pres služba
Ministarstva spoljnih poslova
