Photo: Anne Worner on Flickr
31.03.2016 //
Norveška je izgradila sistem podrške štampanim medijima kako bi obezbedila diverzitet glasova u javnoj sferi.
Slobodna štampa zauzima važno mesto u demokratskim društvima. Monopol u štampi potencijalno vodi ka monopolu mišljenja.
Tokom 1960-ih u Norveškoj dolazi do velikog porasta uticaja i tiraža štampe preteći da ugrozi manje, uglavnom lokalne i alternativne listove. Postojao je strah da će takva situacija dovesti do privatnih monopola u štampi, a samim tim potencijalno i do krivljenja slike društvenih prilika u očima javnosti.
U cilju sprečavanja jedne takve situacije i u cilju obezbedjivanja prostora da se čuju i drugi glasovi, Norveška uvodi direktnu podršku štampi. Podrška u iznosu od tadašnjih 3.7 miliona evra do skoro 40 miliona evra danas se uglavnom raspoređuje između dve grupe novina: najvećem ili jedinom listu u opštini sa malim tiražom i drugom listu po veličini u toj opštini, bez obzira na tiraž. Postoje, takođe, posebni grantovi za novine sa posebnim i značajnim alternativnin sadržajem.
To pomaže da se održi radnička štampa, liberalna, konzervativna, kao i razni hrišćanski i verski listovi. Kako bi se sprečila potencijalna zloupotreba od strane političara da doniraju listove koji afirmativno izvestavaju o njima, postoje stroga pravila i o subvencijama odlučuje savet koji je pod jurisdikcijom norveškog medijskog regulatora.
Pored direktne podrške, norveška štampa je izuzeta od poreza na promet. Visina PDV-a možda ne izgleda velika, ali to je preko 170 miliona evra godišnje za sve novine u zemlji.
Ukupna direktna i indirektna podrška štampi u Norveškoj iznosi 200 miliona evra. Međutim, to je dobro prihvaćeno, i čak popularno među Norvežanima, koji zahvaljujući tome mogu da uživaju u vestima sa lokala, kao i širokom spektru izveštaja o nacionalnoj politici i međunarodnim pitanjima.
