uskrsUprkos tome što je Uskrs danas jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika u Norveškoj, norveška tradicija slavljenja Uskrsa ima korene u pred-hrišćanskim, paganskim običajima slavljenja “povratka sunca” nakon duge, hladne zime.

Uskršnji praznici svi u Norveškoj rado slave, i van verske konotacije, i u njima je “uskršnje sunce” jedno od najvažnijih elemenata proslave.

Pored tradicionalnih načina za obeležavanje Uskrsa, i norveške fascinacije za krimi novele i romane misterija, norvežani Uskrs obeležavaju i uz mnoge druge manje tradicionalne i novije običaje.

Norvežani su poznati po tome što njihova svojevrsna oda proleću kroz Uskrs, ili Påske na norveškom, traje devet dana.

Zato to vreme Novežani koriste da bi putovali a najomiljenija destinacija za Uskršnje praznike su planine, na kojima su skijanje i kuvanje dve najomiljenije aktivnosti.

Najvažniji deo “paketa prve pomoći” prilikom odlaska na izlet je norveška čokoladica Kvikk lunsj, koja bukvalno znači “brza užina”. Kvik lunsj je tabla napolitanki prelivena čokoladom, nešto što najviše liči na Kit Kat.Aivar Ruukel/Flickr

Pored ove popularne “čokolade za usput”, druge namirnice i aktivnosti koje obavezno ulaze u “uskršnji paket” su narandže, paljenje logorskih vatri ili pecanje u ledu.

Pored ovoga Uskrs bez društvenih igara i popularnog Uskršnjeg TV kviza ‘Påskenøtter’ na državnoj televiziji “NRK”, bio bi nezamisliv. Ovaj kviz je postao novo obeležje Uskrsa i prikazuje se svake večeri, za sve vreme trajanja uskršnjih praznika.

Zagrevanje inače počinje u nedelju na Cveti, praznik kojim se obeležava Hristov ulazak u Jerusalim, sedam dana pre uskrsnuća. To je i vreme za dekoraciju kuće u uskršnjem stilu sa dosta čokoladnih i pletenih zeka, pilića, jaja, stavljanje prolecnjih zavesa, ali i odlazak u bioskop jer se obično za tada čuvaju neke premijere.

Cela predstojeća radna nedelja je za mnoge neradna, iako su zvanično ponedeljak, utorak i sreda radni dani. Radnim danima u toku uskršne sedmice deca u školama i vrtićima nemaju uobičajenu nastavu već Uskrs i dolazak proleća proslavljaju, i maštu razvijaju, farbajući uskršnja jaja i praveći ukrase.

Legenda kaže da se na Uskrs pojavljuje uskršnji Zeka koji sakriva jaja. Deca ustaju rano u subotu kako bi pronašla ta jaja koja su odnedavno uglavnom čokoladna, ne prava. I pored te zamene, broj pravih pojedenih jaja nije opao. Svet je 2011. preplavila vest da se u ovoj 5-milionskoj zemlji pojelo 35 miliona jaja na Uskrs.

Razlog što neki smatraju da su norveški običaji obeležavanje Uskrsa “čudni” jeste norveška fascinacija krimi novelama u toku praznika. Pretpostavlja se da taj običaj datira iz 1923. godine kada je izdavačka kuća Harald Grieg dala reklamu u dnevnom listu Aftenposten za nov krimi roman Nordahl Grieg a i Nils Lie. Kako je knjiga postigla veliki uspeh za vreme praznika, ova izdavačka kuća je nastavila sa istom tradicijom – da za svaki Uskrs objavi novi krimi roman. Opsednutost krimi pričama se vremenom proširila pa danas za vreme uskršnjih praznika TV stanice emituju krimi serije dok proizvođači mleka štampaju razne detektivske priče na tetrapacima.

Srećan Uskrs ili God Påske vam zelimo!