Sledi deset (10) ključnih stavki odgovora predstavnika Ministarstva spoljnih poslova, Konstantinosa Kutrasa, na pitanja novinara oko najnovijih dešavanja na evropskom nivou oko izbegličke – migrantske krize.

1.    Svi priznaju da razmere današnjeg izbegličkog – migrantskog pitanja prevazilaze mogućnosti upravljanja bilo koje države, bilo koje veličine, da prevazilaze evropski nivo, da predstavljaju svetsku pretnju.

2.   Nelogično je, u jednom svetskom pitanju, kao što svi priznaju, da neko zahteva grčko ili bilo koje drugo nacionalno rešenje, ili neko neuravnoteženo rešenje na račun pojedinaca. Međutim to se dešava, i to nažalost, sa mnogih strana.

3.    Mnogi se pretvaraju, sa bezbedne pozicije, da bi imali – da su na mestu Grčke -, spremna sva rešenja, odgovore na sva pitanja, sve strukture na mestu, da se suoče sa neviđenim ’’cunamijem’’ izbegličkih – migrantskih tokova. Tragična je činjenica da su najglasniji u kritikama Grčke oni koji žele da sklone sa sebe svetla negativnog publiciteta koja su uperena ka njihovim aktivnostima.

4.     Dok oni žive u toj virtuelnoj realnosti, Grčka i grčki narod proživljavaju nemilosrdnu realnost u prvom redu, noseći na svojim plećima, pored potencijalnih grešaka i slabosti koje se neizbežno stvaraju pred krizama zastrašujućih razmera, teret Evrope i evropskih vrednosti. Nekoliko podataka – činjenica govore sami za sebe:

•    Grčka obalska straža spasila je preko 90.000 ljudi u poslednjih nekoliko meseci.

•    Odziv lokalnih zajednica na dramu izbeglica – migranata je pravi primer veličanstvenosti ljudske duše.

•    Samo u novembru 2015. godine, od 54.000 upisa u ’’hotspots’’ po Evropi, 51.300 je sprovedeno u Grčkoj.

•    Na više od 1,5 milijardi evra se procenjuju primarni troškovi oko upravljanja izbegličkih – migrantskih tokova, u državi koja istovremeno prolazi kroz fiskalno prilagođavanje bez presedana, a da se pri tom ne računaju indirektni troškovi i gubitak profita zbog  krize.

5.    Grčka je od samog početka vršila pritisak za postizanje evropskih i efikasnih odgovora na izbegličko – migrantsko pitanje.

•    Vršila je pritisak već od maja, kad se planirala pomorska operacija ’’Sofija’’ u Libiji, da postoji rešenje za istočni Mediteran, gde bi se usmerili izbeglički tokovi iz centralnog Mediterana.
•    Vršila je pritisak, od prošlog jula, da se poveća prisustvo osoblja – brodova FRONTEX u Egejskom moru – odziv zemalja – članica EU se pokazao veoma neadekvatanim. FRONTEX ustvari i postoji zahvaljujući Grčkoj. Već od 2012. godine aktivan je u zemlji da bi podržao grčke službe u monitoringu i čuvanju naših granica, prvenstveno kopnenih (Evros) i u nastavku pomorskih  (Poseidon, ostrva Egejskog mora) i sad opet kopnenih, na granici sa BJRM.

•    Već od jula je vršila pritisak da se aktiviraju grupe brzog reagovanja RABIT na ostrvima Egejskog mora, koje su uspešno bile aktivirane i 2012. godine na kopnenim granicama sa Turskom – zahtev zapravo nije bio prihvaćen od strane FRONTEX-a zbog nemogućnosti pokrivanja potreba.

•    Vršila je pritisak za operativnu kontrolu priliva izbeglica – migranata i za osnivanje „hotspots“ u Turskoj, kao pravo rešenje upravljanja  izbegličkim pitanjem i suočavanjem sa lancima krijumčarenja ljudima – zahtev nije bio prihvaćen.

•    Vršila je pritisak za uspostavljanje novih i primenjivanje postojećih Sporazuma readmisije na evropskom nivou, u cilju povratka nelegalnih migranata u njihove zemlje porekla – rezultati EU su, i to svi znaju, razočaravajući, jer je Pakistan, na primer, nedavno odbio iskrcavanje u Islamabad dvadesetoro svojih državljana sa specijalnog leta, koji je bio organizovan u saradnji sa EU.

•    Vršila je pritisak za pribavljanje najmanje 100 identifikacionih uređaja Eurodac – dostavljeno je samo 39. Uprkos tome, svi novi dolasci se sistematski upisuju i uzimaju se otisci prstiju.

•    Vršila je pritisak za postizanje pravog mehanizma ravnomerne raspodele tereta između zemalja – članica EU, kroz ponovno naseljavanje. Nažalost, sistem je do danas, sa malim izuzecima, neuspešan. Relevantne odluke EU na visokom nivou ne samo da se ne poštuju, nego se najavljuje da će postati i predmet obraćanja sudu Evropske Unije, kako se ne bi primenili. Ko to najavljuje? Oni koji prvi traže od Grčke da se pridržava svih obaveza, mašući prstom.

6.    Grčka će, i pored svih problema, propusta ili kašnjenja, ispoštovati sve svoje obaveze bez izuzetka. Međutim, to isto zahteva od svih. Evropska unija ima dužnost da to isto nametne svima.

7.    Možda mnogi potcenjuju evropski princip ’’solidarnosti’’. Gčka insistira i insistiraće evropski. I mada nosi glavni deo tereta izbegličke krize koju su izazvale pogrešne odluke drugih, ostaje faktor stabilnosti i principa, nalazeći se u središtu trougla nestabilnosti, koji čine Ukrajina, Libija i Sirija, dok je poslednja otvorena rana Srednjeg istoka i glavni izvor porekla izbeglica rata.

8.    Jer Grčka priželjkuje ono što priželjkuju i oni koji zaista žele da zaštite evropsku ideju od razornih fenomena: efikasnu kontrolu evropskih spoljnih granica i koordinisani evropski pristup svakom izbeglici – migrantu, uz upisivanje, identifikaciju i postupanje prema njemu na human način. Jedino tako se može očuvati tekovina Šengena, kao zajednice bezbednosti, solidarnosti, slobode.

9.    Možda, na kraju, mnogi kritikuju humani stav Grčke i njenih građana prema izbeglicama – migrantima zbog svojih, demagoških, unutrašnjih razloga. Grčka insistira i insistiraće na poštovanju svih u razvijenim zemljama prihvaćenih pravila Međunarodnog i Humanitarnog prava.

10.    Grčka insistira i insistiraće na poštovanju evropskih vrednosti. Bez pogovora.