Kada me je prijateljica pitala ,,Kako si”?, ja sam joj odgovorila: ,,Sjajno, a ti?”. Odgovorila je: ,,Takođe.”
– isečak iz dnevnika Lane Pavkov, Beograd, 2. maj 2020. godine
Osma faza projekta ,,Laž i krađa kao praksa” ujedno je i poslednja faza dvogodišnjeg projekta. Projekat sam po sebi nije mogao da se ostvari onako kako je i zamišljen zbog situacije sa Covid19 pandemijom. Ta nemogućnost se uglavnom svela na saradnju u kontekstu performativnih intervencija u javnim prostorima Beograda. Situacija sa virusom nas je više zbližila unutar same grupe. Prostori saradnji po principima zajedništva, razmene, empatije i ranjivosti su se samo po sebi, sasvim prirodno dalje razvijali između umetničkih saradnika.
Teme kojima se bavimo iz dana u dan postaju strategije međunarodnih politika uz podršku većine internacionalnih institucija u kojima je uloga pojedinca, kao i čitavih zajednica sve više na margini. Kada u to dovedemo ulogu i poziciju umetnika, kao i kulturnih radnika, da ne govorimo o onima koji se bave nezavisnom kulturnom scenom, onda slika trenutne situacije u potpunosti postaje jasna. Tu se onda postavlja pitanje; šta je zapravo istina, šta je krađa? Tvrdim da se o lažima, pa i o krađi toliko i ne govori, jer svi znamo da su tu i da su toliko prepoznatljivi. Pitanja vezana za pojam istine su teme za diskurs i dijalog. Upravo u okvirima pronalaženja tih odgovora dolazimo do spoznaje da svako od nas na dnevnom novou samo ,,izvodi” vrednosti kojima ujedno podržavamo mašinerije koje nas ,,uče” šta one zapravo znače. Na taj način mi zapravom stvaramo istoriju za koju se svi kolektivno zalažemo, a koju uopšte više i ne razumemo.
Umetničkom timu projekta ,,Laž i krađa kao praksa” sačinjenom od 6 mladih i hrabrih pojedinaca ovoga puta proključuje se grupa internacinoalnih aktivistkinja, umetnica i kulturnih radnica širom Evrope. To su Marijana Cvetković (RS), Konstantina Georgelou (GR/NL), Margret Sara Gudjonsdotir (ISL/DE), An Koten (AT) i Pia Brezavšček (SI).
Zajedničkim snagama trenutno prikupljamo materijale koji su nastali tokom 2019. i 2020. godine, a koje ćemo objediniti u knjizi pod nazivom ,,Laž i krađa kao praksa” čiju prvu radnu verziju šaljemo u štampu u tokom meseca decembra tekuće godine.
Darko Dragičević
Koncept: Darko Dragičević, Zorica Milisavljević
Umetnički direktor: Darko Dragičević
Menadžerka projekta: Zorica Milisavljević
Direktor projekta: Frank Bauman
Umetnički saradnici (i učesnici u radionicama): Stevan Beljić, Miloš Janjić, Katarina Kostandinović, Lana Pavkov, Dušan Savić, Ana Vuković
Spoljne saradnice: Marijana Cvetković, Konstantina Georgelou, Margret Sara Gudjonsdotir, An Koten, Pia Brezavšček
Laž & krađa kao praksa je projekat Goethe-Instituta u Srbiji u okviru platforme Next Generation.

Laž i krađa kao praksa _ stranica projekta
Original Article