Zašto je nužno da sačuvamo šume, da se što pre ekološki osvestimo i aktiviramo, i kakav je uticaj pandemije korona virusa na ekologiju – neke su od tema o kojima se govorilo na vebinaru R:evolucija svesti – poslednji poziv za planetu Zemlju?! koji je emitovan danas u podne, na Fejsbuk stranici EXIT Festival.
Vebinar je organizovan sa idejom da se skrene pažnja na važnost zaštite životne sredine na globalnom nivou, imajući u vidu da sredini preti potpuno uništenje, i to zbog ljudskog nemara.
Učesnici panela bili su Anna Schoemakers – izvršna direktorka najuticajnije i najveće međunarodne organizacije za zaštitu životne sredine i zaštitu životinja, „Greenpeace“, Holandija; Hans Bruyninckx – izvršni direktor Evropske agencije za životnu sredinu; Sophia Kianni – nacionalni strateg i klimatska aktivistkinja u globalnom pokretu, „Fridays for Future“ Grete Tunberg, osnivač i izvršni direktor neprofitne globalne organizacije „Climate Cardinals“, istaknuti član međunarodnih ekoloških pokreta „This is Zero Hour“ i „Extinction Rebellion“.
Moderator panela bio je Nemanja Milović, osnivač i urednik vodećeg srpskog sajta o klimatskim promenama klima101.rs.
Naredna decenija veoma je važna za klimu Zemlje, imajući u vidu da se temperatura planete povećava. Zato je važno da reagujemo odmah, objasnio je Milović.
Uništavanje staništa, vrste koje su na ivici izumiranja, prirodne katastrofe – to su teme koje često možemo čuti u medijima, ali, da li ima i pozitivnih primera?
“Vidimo veliki napredak. Evropa ima ima za sobom oko četiri decenije pravljenja ekoloških pravila, koja su veoma uticajna. Zato imamo čistiju vodu, vazduh, bolje odlažemo otpad, EU dobro funkcioniše po tom pitanju. Istovremeno, vidimo da nismo dotakli temelj održivosti sistema proizvodnje i shvatamo da je važno da se pozabavimo suštinom: načinom na koji proizvodimo hranu, gradimo, transportujemo… Potrebne su sistemske promene, i to nije radikalan stav, već zasnovan na nauci i činjeicama”, smatra Hans Bruyninckx.
On je dodao da je jedan od velikih zadataka poslednjih četvrt veka to što naučnici “prevode” i približavaju naučne činjenice političarima, koji donose zakone i propise.
Sophia Kianni, osamnaestogodišnja devojka iz Amerike, osvojila je sagovornike zrelošću i angažovanjem u ovako važnoj sferi, kao što je ekologija. Ona je deo grupe aktivista koji se, između ostalog, bave prevođenjem informacija o klimatskim promenama, na čak 105 jezika, kako bi doprineli edukaciji što više ljudi.
“Očigledno, ja nisam naučnica, još uvek, ja sam tek otpočela svoje obrazovanje, ali veoma sam ponosna na ovo što radimo sada”, rekla je ona.
Uloga mladih izuzetno je važna u borbi za bolju ekološku sliku, složili su se I drugi sagovornici. Pitanje je kakvu ćemo planetu ostaviti novoj generaciji, a pošto je ekologija i ekonomski problem, pitanje je i kolike dugove ćemo im ostaviti, smatra direktor Evropske agencije za životnu sredinu.
Pandemija i ekologija
EU je stavila u srce ekonomskog oporavka od korona virusa upravo Zeleni dogovor, pomenuo je Milić, upućujući na to da se zbog pandemije svet menja, ali da je važno ne zanemariti rešavanje ekoloških problema.
“Mislim da je evropski Zeleni dogovor najambiciozniji, sveobuhvatni plan koji je EU ikada osmislila. Klimatski neutralni Kontinent, biodiverzitet… Sve je to ključno, a povrh svega toga postoji i veza sa socijalnom pravdom, što se prvi put događa, a povezano je i sa ekonomskim sistemom”, rekao je Bruyninckx, dodavši da je zbog toga optimističan.
“Oni koji su mislili da će korona sve ovo izbaciti iz fokusa, pogrešili su, i to je dobro. Ova decenija je važna, potrebno je da investiramo pametno, kako bi 2030. mogla da bude oslonac, kako bi se došlo do ciljeva zacrtanih za 2050. godinu”, dodao je on.
“Zeleni dogovor važan je za ceo svet, iako je prevashodno evropski, ali Evropa može da postavi dobar primer”, rekla je Anna Schoemakers.
Ona je naglasila važnost šuma na celokupan klimatski sistem.
“Nelegalno sečenje šuma je veliki problem, i ono se pojačalo tokom pandemije. Uzmimo za primer Amazon, koji je veoma važna šuma za nas, zbog temperature, vode, kiseonika, iodiverziteta, ljudi…” rekla je ona, dodavši da moramo da sačuvamo postojeće šume, da sadimo druge, te skrenula pažnju da je veliki problem to što zbog globalnog zagrevanja preko cele godine, širom planete postoje šumski požari velikih razmera.
Američka aktivistkinja odgovorila je na pitanje šta je potrebno da uradimo da bismo poboljšali trenutno stanje:
“Ljudi me pitaju kako mogu da doprinesu ekološkoj borbi, pitaju me ‘Da li da postanem vegan? Da li da nosim odeću od prirodnih materijala?’ Odgovarim im da je to nešto što će svakako doprineti, ali najvažnija stvar jeste da glasate. Glasajte za kandidata koji se zalaže za ekološki dobra rešenja.”
Poverenje u nauku
Pandemija virusa korona kod određenim brojem ljudi u Srbiji poljuljala je poverenje u nauku, skrenuo je pažnju moderator.
“To je šteta, jer su naučnici, pogotovo klimatski, veoma dobro organizovana zajednica širom sveta. Naučnici iz svih sektora doprinose, pritom su u pitanju dugoročna istraživanja”, smatra Ana.
“Nema smisla sumnjati u naučnike tokom ovog vremena, pogotovo tokom ovog perioda kada su koncentrisani na pandemiju. Naučnici nas savetuju da nosimo maske i ostanemo kod kuće; prvo, oni nisu krivi što ih građani ne slušaju, i drugo, što ih političari direktno podrivaju”, rekla je Sofija.
S druge strane, sagovornici su ukazali na to da je pandemija, odnosno rad od kuće, mnoge podstakao da se okrenu održivim, ekološkim rešenjima. Određeni napredak vidi se i u tome što su u znatno većoj upotrebi virtuelne platforme za rad, ljudi više ne putuju do posla, i mnogi su okrenuti kupovini hrane, koja je proizvedena u neposrednoj okolini.
Podrška Evropske unije zaštiti životne sredine u Srbiji
Podrška Evropske unije zaštiti životne sredine u Srbiji iznosi više od 402 miliona evra od 2000. do danas. Sredstva se koriste za zaštitu voda i vodosnadbevanja, za prečišćavanje otpadnih voda, rešavanje industrijskog zagađenja i za upravljanje rizicima, za podršku zakonodavnim reformama i izgradnju kapaciteta javne uprave. Zatim, koriste se za unapređenje upravljanja otpadom, za potrebe civilne zaštite, za zaštitu vazduha i za upravljanja hemikalijama.
Evropska unija razume da su zagađivanje životne sredine i neumerena potrošnja prirodnih resursa neodrživi i da stvaraju dugoročne troškove koji prevazilaze ekonomsku korist i ugrožavaju zdravlje i kvalitet života građana.
Podrška Evropske unije sprovodi se u saradnji sa Vladom Srbije. Evropska unija je veći donator za razvoj Srbije od svih ostalih međunarodnih donatora zajedno. Donacije Evropske unije se koriste za razvoj Srbije.
