„Tema ovogodišnjeg obeležavanja Svetskog dana zdravlja je dijabetes, potencijalno smrtonosna bolest koja beleži konstantan i dramatičan porast broja obolelih. Ukoliko se ovakav trend nastavi, dijabetes će dostići razmere epidemije koja neće biti predmet novinskih naslova. Vreme je da praktično iskoristimo znanja koja imamo o ovoj bolesti. Moja najveća želja je da se lečenje bolesti pretvori u pomociju dobrog zdravlja. Imamo čvrste dokaze da je ovo moguće.”

U EU trenutno živi 32 miliona ljudi sa dijabetesom. Osim toga, svako peto dete školskog uzrasta je gojazno ili pati od prekomerne telesne težine (što predstavlja jedan od najvećih rizika za razvoj dijabetesa tipa 2) a ova cifra je u porastu. Na globalnom nivou, broj odraslih koji žive sa dijabetesom je porastao sa 153 na 415 miliona u periodu od 1980. do 2015. Očekuje se da do 2030. dijabetes postane 7. najčešći uzrok smrti na svetu.

Dobra stvar je što je u velikom broju slučajeva dijabetes tipa 2 moguće sprečiti, a u nekim slučajevima ovaj tip dijabetesa je čak i reverzibilan. Kao i kod drugih hroničnih bolesti, faktori rizika uključuju lošu ishranu, prekomernu telesnu težinu i nedostatak fizičke aktivnosti. Iskustvo pokazuje da male promene u načinu života mogu delotvorno sprečiti ili odložiti razvoj dijabetesa tipa 2. Ove promene podrazumevaju održavanje normalne telesne težine, redovnu fizičku aktivnost i zdravu ishranu.

U tu svrhu treba mobilisati sve političke instrumente, od obrazovanja do kampanja za podizanje svesti, kao i instrumente koji se tiču marketinga i oporezivanja. Mere koje bi pokrenule ove promene bi trebalo fokusirati prvenstveno na mlađe generacije i na obezbeđivanje zdrave hrane u školama. Treba naći zdravu alternativu za automate sa slatkišima i zaslađenim napicima u školama, te smanjiti količinu soli, šećera i masnoća u hrani koja treba da bude dostupna i pristupačna svima.

Kada je u pitanju dijabetes tipa 1, mere za unapređenje života ljudi podrazumevaju razvoj rešenja u okviru eZdravstva koja bi pacijentima omogućila da prate nivo šećera u krvi i da ove reultate elektronski šalju svojim lekarima. Na širem planu, unapređenje pristupa kvalitetnoj zdravstvenoj nezi širom Evrope i podrška istraživanjima koja će doneti nove i efikasnije načine lečenja, ostaju ključni ciljevi zdravstvene politike.

U borbi protiv dijabetesa i drugih bolesti koje je moguće sprečiti, najvažnije pitanje je sledeće: Šta treba da se desi da bismo se zaista fokusirali na promociju dobrog zdravlja i prevenciju bolesti? Treba se ozbiljno posvetiti izazovu otklanjanja faktora rizika – ne samo gojaznosti, loše ishrane, manjka fizičke aktivnosti, duvana, alkohola i stresa – već i drugih društvenih nejednakosti koje povećavaju rizike kojima su izloženi naši najugroženiji građani.